Od malih nogu Šeki Turković (60) je voleo muziku, ali mu na pamet nije padalo da postane pevač. U želji za zaradom i boljim životom sa bratom od strica Munidom krenuo je iz Novog Pazara u Beograd.
– Brat i ja smo se zaposlili u Hidrotehnici kao građevinci. Rintali smo i delili sobu u samačkom hotelu. Noću smo obilazili beogradske kafane i restorane. On je voleo narodnu muziku, kupovao je ploče i terao me da učim da ih pevam. Govorio mi je da imam odličan glas. Jednog dana sam sa Munidom i društvom svratio u restoran Smederevo kod Cvetkove pijace. Atmosfera je bila fenomenalna i ja sam otpevao dve – tri pesme. Čuo me je tadašnji sekretar udruženja Melos i pitao me: "Mali, gde ti pevaš? a ja sam rekao – nigde – priseća se Šeki, koji je te večeri pozvan na audiciju. Dobio sam diplomu pevača i člansku kartu udruženja!
– Mislio sam da je u pitanju neka prevara, ali već nekoliko dana kasnije pozvao me je Dobrivoje Tanasijević ponudio mi da pevam sa njegovim orkestrom u beogradskom restoranu Tri golubice. Prihvatio sam i već prve noći sam napravio lom, a zaradio sam mesečnu platu koju sam imao u Hidrotehnici.
Ali Šeki nije napuštao posao, pa je danju mešao malter, a pevao noću.
– To je trajalo sve dok me zamalo nisu zazidali dok sam krišom spavao na gradilištu. Tada sam rešio da se manem ćorava posla, dao sam otkaz u firmi i postao kafanski pevač, profesionalac.
