Ali nju baš briga za sve što se priča i ne želi čak ni da otkrije kako se momak zove. Uživa u povratku na estradnu scenu i smatra da je nastupom na nedavnom Pinkovom festivalu kao gumicom izbrisala dvogodišnju muzičku i medijsku pauzu.
– Suvišno je da govorim o dečku. To što niko nije uspeo da ga slika sa mnom, ne znači da čovek ne postoji. Uostalom, slikali su me sa njim u autu. Ne vidi mu se lice, ali dobro je što je tako. Nisam od pevačica koje novinarima dojavljuju gde su i sa kim su. Uvek sam mislila da moj privatan život treba da bude po strani i nisam promenila mišljenje – kaže Danijela.
Saradnja sa Sašom Mirkovićem– Onog momenta kada veza postane baš ozbiljna, kada poželim da se verim ili udam to neću kriti. Mada neću ni vikati na sav glas: "Ljudi, udajem se!" Sad sam srećna i ne dam nikome da mi kvari sreću. Da mi nije toliko stalo do ove veze ne bih je ovoliko čuvala – kaže Danijela Vranić, koja započinje saradnju sa estradni menadžerom Sašom Mirkovićem. |
Zašto krijete momka?
– Onog trenutka kada se mediji, ili generalno drugi ljudi, umešaju u neku vezu toj romansi je odzvonilo. Mom dečku i meni je stalo da naša veza opstane i zato je ljubomorno krijemo. Nikome ne damo da umeša prste u nju. Čuvamo svoj mir, ljubav i sreću. Odlično znam kako funkcionišu stvari na estradi i zato mi je bolje da svog dečka držim po strani. Nije tačno da je nemoguće sakriti vezu. Eto, ja uspevam u tome.
Zar nećete poput vaših koleginica da privatni život iskoristite da dobijete neku naslovnu stranu?
– Ne pada mi na pamet, jer neću da od svog ljubavnog života pravim sapunicu ili cirkus. Danas se mnoge pevačice suviše lako poigravaju rečima, pričama, momcima, ljubavima. Dečka od dva dana proglašavaju verenikom, pa neke imaju i po tri verenika u mesec dana. Sve te priče i izmišljene ljubavi su strašno pojeftinile. Ne želim da budem u istom košu sa takvim ženama i da preko svog ljubavnog i emotivnog života skrećem pažnju javnosti. Da se razumemo – ne pravdam se nikome, samo imam jasan stav o tome.
Čime vas je osvojio?
– Na istoj smo talasnoj dužini. On je čovek čiji je mentalni sklop potpuno drugačiji od balkanskog mentaliteta, i to mi strašno prija, jer sam i sama takva. Odrastao je u inostranstvu gde je završio škole i ima sasvim druge poglede na svet. Ne voli da se slika, neće da bude javna ličnost, a svojim ponašanjem pokazuje koliko mu je stalo do mene.
Ne plašite se da vas gleda samo kao trofej?
– Ni slučajno! Meni se svašta u životu dešavalo. U nekim ranijim vezama događalo se da neki moji momci puste u javnost naše zajedničke fotke bez mog znanja. Za njih bi se moglo reći da su me gledali kao trofej. Ali, bilo pa prošlo, iz svega što mi se dešavao nešto sam naučila. Glupo je da pričam o tome, ali i svog prethodnog dečka sam uspela da sakrijem od javnosti. Neću da jednog dana pričam kako sam zaljubljena, drugog dana kako sam odljubljena, trećeg da sam razočarana, četvrtog da sam opet zaljubljena i tako ukrug.
