Završetak gasovoda “Severni tok 2” mogao bi da bude odložen za osam meseci i da košta dodatnih 660 miliona evra (740 miliona dolara).
Zastoj u izgradnji je zbog obezbeđivanja neophodnih dozvola iz Danske, saopštio je danas operater gasovoda, kompanija “Severni tok 2 AG”.
Gasprom je završio više od 70 odsto projekta “Severni tok 2”, kojim bi se ruski gas ispod Baltičkog mora dopremao do Evrope, ali od aprila 2017. čeka na dobijanje dozvola danskih vlasti za polaganje cevovoda u dužini od 147 do 175 km u teritorijalnim vodama Danske.
Gasovod, koji će, prema najavama, udvostručiti godišnji kapacitet postojećeg gasovoda “Severni tok” noseći 55 milijardi kubnih metara godišnje, trebalo bi da prolazi kroz teritorijalne vode Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Od svih zemalja kroz čije vode prolazi je dobio odobrenje, osim od Danske, prenosi agencija Rojters.
Kompanija “Severni tok 2 AG” je vlastima u Kopenhagenu podnela predlog za dve rute u teritorijalnim vodama Danske, od kojih je prvi podnet pre više od dve godine.
Međutim, danska Agencija za energetiku je u martu ove godine zatražila od kompanije “Severni tok 2 AG” da razmotri i treću, “alternativnu rutu” i da izvrši procenu njenog ekološkog uticaja.
Ruska kompanija je zahtev za trećom rutom okarakterisala kao “nameran pokušaj odlaganja završetka projekta”, te je u žalbi podnetoj danskim vlastima u aprilu navela da su troškovi vezani za novi zahtev za trećom rutom već premašili više od 100 miliona evra.
Prema tom žalbenom pismu, u koje je Rojters imao uvid, zahtev za razmatranjem treće rute mogao bi da prouzrokuje kašnjenja u trajanju do osam meseci i dodatne troškove u iznosu od 560 miliona evra. Početni budžet za projekat je bio 9,5 milijardi evra.
“Odlaganje projekta rezultiraće značajnim finansijskim gubitkom za Severni tok 2”, navodi se u pismu, u kojem se danski Apelacioni odbor za energetiku poziva da poništi zahtev energetske agencije.
Osim Gasproma, polovinu sredstava za finansiranje “Severnog toka 2” obezbeđuju nemačke kompanije Uniper i BASF-ova jedinica Vinteršel, zatim anglo-holandska kompanija Šel, austrijski OMV i francuski Anži.
Kompanija “Severni tok 2 AG” je saopštila u maju da će projekat biti završen 2020. godine, a ne krajem 2019. godine, zbog odlaganja u dobijanju dozvola od Danske.
Gasovod u dužini od 1.230 km, koji je trenutno u izgradnji, našao se u više navrata na udaru kritika SAD i nekoliko istočnoevropskih, nordijskih i baltičkih zemalja, koje smatraju da će njegova realizacija samo povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa.
Vremenski okvir projekta, kojim rukovodi državna ruska kompanija Gasprom, od ključnog je značaja i za budućnost ugovora izmedju Moskve i Kijeva o tranzitu gasa, koji ističe krajem ove godine.
