S rastom Rimskog carstva, menjao se i položaj žene, tako da je u vreme cara Justinijana (527-565) žena skoro izjednačena s muškarcem, pa im je pravni položaj bio bolji nego u mnogim državama dvadesetog veka.
To piše u katalogu izložbe “Žene u antičkom Rimu” koja je otvorena u lozničkom Muzeju Jadra, a njen autor je Gordana Ković, muzejska savetnica arheolog Narodnog muzeja u Šapcu koja je ovom postavkom želela da se posetioci zapitaju – koliko smo i da li napredovali u pogledu ženskih prava za minulih dve hiljade godina.
Na izložbi posetioci mogu da vide predmete otkrivene u ovom delu rimske provincije Donje Panonije, sa različitih antičkih lokaliteta Mačve i Pocerine, koji govore o životu i položaju žena. Izložen materijal je deo antičke zbirke Narodnog muzeja u Šapcu i godinama nije bio prezentovan. Reč je o predmetima iz svakodnevnog života, stonom i kuhinjskom posuđu, ali i nakitu koji su koristile žene tog vremena da ulepšaju svoj izgled jer je, bez obzira u kom su staležu pripadale i u kom veku živele, potreba žena za ulepšavanjem stalna.
– Izložba je nastala kao rezultat predavanja o ženama antičkog Rima, odlučili smo da predstavimo život žena na ovim prostorima u antičko doba i život žena u samom Rimu u antičko doba jer tu postoji jedna velika razlika. O ženama iz antičkog Rima nešto može da se sazna iz istorijskih izvora, a o ženama koje su živele na našim prostorima u tom periodu ne znamo ništa i o njima govori ovaj materijal koji može da se vidi. Žene Rima nisu imale politička prava i nisu mogle da utiču na politički život, nisu imale pravo glasa, ni pravo odlučivanja, ali su mogle da poseduju imovinu, čak i da budu preduzetnice, kasnije su imale prava i da se razvedu, budu tutori svojoj deci što s početka nije bilo. U jednom periodu od početka Republike do kasnog carstva poprilično su napredovale u svojim pravima te im je pravni položaj bio bolji nego u mnogim državama dvadesetog veka. To nije teško razumeti, ako znamo da su u svetu žene prvo pravo glasa dobile na Novom Zelandu krajem 19. veka, a tek 1971. godine u Švajcarskoj. Kad pričamo o ženama Rima, pre svega mislimo na one iz viših društvenih staleža, jer o njima jedino ima pomena u istorijskim izvorima – kaže autorka izložbe.
Ona navodi da su, za razliku od nekih radikalnih muslimanskih država, gde se ženama osporava pravo na pismenost, rimske žene sticale osnovno obrazovanje od sedme do dvanaeste godine.
– Devojčice od sedam godina su tada dobijale osnovno obrazovanje, učile su da čitaju, pišu i računaju, one iz visokog društva su mogle kasnije da imaju privatne učitelje i obrazuju se u većoj meri, a znamo da danas ima krajeva sveta gde to ne postoji. Želja mi je bila da pokažem da je svet od pre 2.000 imao neka prava koja mi danas nemamo, a sa ove tačke gledišta verovatno mislimo da živimo u najsavremenijem društvu i da su nam sva moguća prava dozvoljena, ali nisu, nažalost – navodi Gordana Ković.
Ona dodaje da su žene tog doba u dogovorene brakove stupale već s petnaest godina. Nisu morale da prihvate muževljevo prezime nego su zadržavale prezime porodice iz koje potiču. U muževljevoj porodici, posao im je bio da nadziru kućne poslove i poslugu. Imale su dovoljno slobodnog vremena koje su provodile družeći se i boraveći u termama, a neke su posedovale i sopstvene salone u kojima su provodile sate raspravljajući o temama iz svakodnevnog života, ali i književnosti i filozofiji.
Inače, izložbu je otvorio istoričar Goran Vilić, upravnik Muzeja Jadra, koji je podsetio da je s prostora današnje Srbije bilo čak 17 rimskih imperatora i najavio da Lozničani ovu interesantnu izložbu mogu posetiti narednih mesec dana.
Briga o porodici
Predmeti koje su tadašnje žene upotrebljavale svedoče da su imale potrebu da kuvaju, brinu o porodici, ulepšavaju se, da se mnogo toga nije promenilo u odnosu nekada i danas, a ono što možda povezuje sve žene jeste činjenica da su bile stub porodice, vodile domaćinstvo, brinule o vaspitanju dece, a to se tokom protekla dva milenijuma nije promenilo. Neke žene su u to vreme ipak bile uticajne i zahvaljujući položaju mogle da utiču na neke odluke. Reč je o ženama kao štoje Flavija Julija Helena, majka cara Konstantina, koji je bio jedan od najznačajnijih imperatora rođenih na našim prostorima. Ona je zaslužna što je u vreme vladavine njenog sina hrišćanstvo prvi put priznato kao zvanična religija.
Brak iz interesa
Mnoge rimske devojčice su sa 12 godina bile već verene. U Rimu je brak bio oslobođen svake emocije, bio je institucija, sporazum dve porodice iz određenih interesa. Uloga žene bila je da obezbedi suprugu naslednika kako bi se loza produžila i nasledio imetak. Visoka smrtnost dece od oko 45 odsto i mala verovatnoća da će preživeti, 36 odsto je umiralo pre petnaeste godine, a samo 10 odsto doživelo šezdesetu, nametali su potrebu za rađanjem više dece. Od žene se očekivala odanost, a ukoliko nije mogla da postane majka morala je da se vrati svojoj porodici kako bi mužu omogućila novu ženidbu radi dobijanja potomstva.
Farbanje kose
Žene iz nižih slojeva društva nisu imale nikakva prava, bile su vrlo siromašne i mnoge su se bavile prostitucijom što je tada bilo legalno zanimanje. Kako bi se razlikovale od ostalih žena morale su da farbaju kosu u plavo, sve dok se ženama iz visokog staleža nije dopao izgled lepih plavuša, pa su počele i one da farbaju kosu. Posle toga je car Avgust morao poništiti naredbu o farbanju žena koje se bave najstarijim zanatom.
