Pasha je jedan od tri najveća jevrejska praznika, koji predstavlja sećanje na oslobođenje starih Hebreja iz misirskog ropstva.
Prema predanju, Jevreji su u žurbi napustili Misir, posle odluke faraona da ih oslobodi, znajući da on može odluku i da promeni. Običaj da se na pesah jede isključivo beskvasni hleb ili maces, vezan je za ovaj događaj, jer Jevreji nisu imali vremena da sačekuju da naraste već umešeni hleb.
Ovaj hleb i uopšte posebna hrana vezani su za seder pesah -svečanu večeru, koja počinje posle molitve i po zalasku sunca kada i praznovanje Pashe.
Kod Hebreja je dan počinjao sa zalaskom sunca i završavao se sa sledećim zalaskom, pa se tako do danas određuje i praznično vreme.
Naziv hrišćanskog praznika Vaskrsa je na mnogim jezicima Pasha, jer se i prema jevanđeljima može zaključiti da je Hristova poslednja večera sa učenicima bila seder večera za Pesah.
Ovaj jevrejski praznik zove se i praznik besklasnog hleba, a običaj je da se kuće čiste od svih ostataka druge hrane.
