Odanost hrišćanstvu, duhovno uzdizanje, mučeničko stradanje i smrt, karakteristični su kako za ovog svetitelja tako i za gotovo sve mučenike, u vreme ilegalnog propovedanja hrišćanstva od prvog do četvrtog veka.
Sveti arhiđakon Stefan je jevrejskog porekla, stekao je judejsko i jelinsko obrazovanje, bio je srodnik apostola Pavla. Na početku organizovanja hrišćanske crkve apostoli su, zbog obimne misije, odabrali sedam đakona da se staraju o sve većem broju poklonika hrišćanstva. Kao prvi đakon izabran je Stefan, otuda i epitet arhiđakon. Na jednom skupu Stefan je učestvujući u polemici nadahnuto govorio o Isusu Hristu. Oni koji nisu mogli da ga pobede snagom duha, oklevetali su ga da je pogrdno govorio o svetom mestu i Mojsijevim zakonima.
Rasrđena gomila nasrnula je na Stefana i odvela ga van grada gde je kamenovan. On je bio prvi stradalnik za Hristovu veru i otuda mu sledi i drugi epitet – prvomučenik. To se dogodilo 27. decembra po starom, odnosno 9. januara po novom kalendaru (treći dan Božića), kada praznično obeležavamo sećanje na Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana.
