Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima. Kako kažu, slavi je pola grada dok druga polovina ide kod njih na slavu…
Takođe je hramovna i manastirska slava SPC. Posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.
Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu (bar bi tako trebalo da bude).
Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po novom, odnosno 19. decembra po starom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.
Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija podigli su velelepnu crkvu tom svecu.
Tom hramu je kasnije, u 14. veku, srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je, kako je verovao, Sveti Nikola povratio vid.
Svoj duhovni život, Nikola je počeo u manastiru Novi Sion kod svog strica, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe, i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju među ljude.
I knez Miloš Obrenović slavio je Svetog Nikolu po svim narodnim običajima kao svoju slavu.
