Ranu mladost Sveti Jovan je proveo u porodici, a kada je odrastao otišao je od kuće da živi asketski, u pustinji, kako bi se apsolutno duhom i telom da se posveti molitvi i postu. Pustinja se nalazila blizu reke Jordan, odakle je Sveti Jovan najavljivao dolazak sina Božjeg i vršio obrede krštenja kupanjem, čime su se grešni i oni koji se zbog grehova iskreno kaju čistili, te se na taj način pripremali za dolazak Carstva Božjeg.
Jevanđelje po Mateju kaže da je Isus oko svoje tridesete došao da se krsti kod Jovana koji mu je rekao: "Ti treba mene da krstiš, a ne ja tebe." A kada je Sveti Jovan krstio Hrista, sa neba je sišao Duh sveti u vidu golubice i začuo se glas Gospoda: "Ti si sin moj ljubljeni"… Sećanje na ovaj događaj slavi se 19. januara, a praznik nosi ime Bogojavljenje.
Sveti Jovan je pogubljen u doba cara Iroda. Rimski vladar Irod Antip imao je rođenog brata Filipa, oženjenog lepom Irodijadom. No, i pored toga što mu je brat bio živ, Irod je odlučio da se oženi bratovljevom ženom. Sveti Jovan im je to oštro zamerio i Irodijada je naredila da ga pogube. To nije ona direktno uradila, već je poslala svoju kćer, plesačicu Salome, da zaigra pred Irodom, očara ga, a potom mu tako zaslepljenom zatraži glavu Krstitelja. Tako je bilo. Posle nekoliko dana boravka u tamnici, Sveti Jovan je pogubljen. Odrubljena mu je glava koja je na tacni izneta pred Salomu.
Sveti Jovan se smatra zaštitnikom zatvorenika, epileptičara, muzičara, krojača, ugostitelja, ali i zaštitnikom Malte. Srpska crkva ovog svetitelja salvi danas, dok se dan njegove smrti obeležava 11. septembra i zove se Usekovanije, a rođendan 7. jula svetkuje se kao Ivanjdan.
