Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika. Prema hrišćanskom predanju, Sveti velikomučenik Georgije (Sveti Đorđe) bio je rimski vojnik poreklom iz Male Azije.
Prema predanju ovaj svetitelj zaštitnik profesija, organizacija i bolesnika, rođen je 275/280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici.
Videvši da je otpočelo nemilosrdno istrebljavanje hrišćana, Georgije je podelio sva svoja blaga siromašnima i oslobodio svoje robove. Na jednom saboru je govorio protiv progona hrišćana, izašao pred cara i rekao da je i sam hrišćanin. Car je naredio vojnicima da ga zatvore u tamnicu.
I pored strašnih mučenja, Georgije je odbio da se odrekne svoje vere.
Na savet pojedinih dvorana, car je tražio od Georgija da se pokloni pred kipom boga Apolona da bi mu poštedeo život. Georgije je prišao statui Apolona i prekrstio je, našta se statua srušila, a sa njom i sve druge statue u hramu.
Videvši to, žena cara Dioklecijana, carica Aleksandra viknula je: “I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu.”
Car Dioklecijan je potom izdao naređenje da se odrubi glava i Georgiju i carici Aleksandri. Carica Aleksandra je izdahnula na putu do mesta pogubljenja, a Georgije je posečen 23. aprila, tj. 6. maja po novom kalendaru 303. godine, navodi Tanjug.
Prikaz Svetog Georgija koji ubija aždaju, simbol paganstva, zasnovan je na popularnoj legendi hrišćanske mitologije – “Georgije i Aždaja”.
Veoma je slavljen u Srba, i najčešće ga nazivaju Sveti Đorđe ili Sveti Đurađ. Mnogi ga slave kao krsnu slavu. Srpska pravoslavna crkva ga slavi dva puta godišnje. Glavni praznik je Đurđevdan i praznuje se 6. maja po gregorijanskom kalendaru (23. aprila po crkvenom), a drugi je prenos moštiju i obnovljenje Hrama Svetog Georgija – Đurđic, koji se slavi 16. novembra (3. novembra po crkvenom).
Na ikoni vezanoj za Đurđevdan je sveti Georgije prikazan na konju kako ubija aždaju. Drugi prikaz je sveti Georgije kao vojnik sa kopljem u ruci. U narodu se ovakva predstava zove Đurđic i vezana je za slavu Đurđic.
Običaj je da se za Đurđevdan pletu venčići od lekovitih trava, koji se bacaju u tekuću vodu.
Veruje se da venčić ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet i da štiti od uroka.
