Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja biće danas obeležen u Srbiji, kao i među Srbima u rasejanju.
Odluka o napadu na SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu o početku akcije "Saveznička snaga" američkom generalu Vesliju Klarku preneo je 23. marta tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
NATO bombardovanje SRJ, poznato i kao akcija "Milosrdni anđeo“, trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine.
|
Patrijarh služio parastos žrtvama
U Crkvi svetog Marka u Beogradu parastos stradalima u NATO bombardovanju služio je patrijarh srpski Irinej tačno u podne, kada su se oglasile sirene za završetak vazdušne opasnosti tokom NATO bombarodanja. "Ovo je dan tužnog i molitvenog sećanja na one koji su postradali na tlu naše otadžbine i one koji su pali braneći svoje domove i svetinje", rekao je patrijarh Irinej posle parastosa. Iz Evrope i Amerike "poslali su nam anđela mira koga mi zovemo đavolom i neželjene poklone u vidu bombi koji su razorili naše domove i svetinje… Uzdamo se u pravdu Božiju jer ni silnici ovoga sveta neće ostati bez suda Gospodnjeg, njemu će morati da daju odgovor za zla koja su počinili", istakao je srpski patrijarh. |
Klark je kasnije u svojoj knjizi "Moderno ratovanje" priznao da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ "sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta iste godine.
Kao obrazloženje za vojnu akciju protiv SRJ navedeno je da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje Albanaca na Kosovu i Metohiji. Neposredan povod za akciju bio je incident u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea o rešenju krize na Kosovu i Metohiji, u martu 1999. godine. .
U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture…
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999, u 19:45 minuta, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Napad je trajao do četiri sata ujutro i težište udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivazdušne odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.
|
Godišnjica obeležena i u Republici Srpskoj
Nevladina organizacija Srpski narodni pokret "Izbor je naš" danas je mirnim protestom obeležila 11. godišnjicu NATO bombardovanja Srbije, noseći parole protiv NATO alijanse. Nekoliko stotina učesnika protesta, među kojima je bilo najviše mladih, nosili su transparente "Mi nećemo u NATO, mi nećemo u rat", iskazujući protivljenje ulasku BiH u tu vojnu alijansu. Učesnici protesta su nosili parole "Kosovo je Srbija", "Kosovo je srce Srbije", "NATO neprijatelj", "Srbine pamti"… Predsednik pokreta "Izbor je naš" Dane Čanković rekao je da se ovim skupom RS priseća svih žrtava bombardovanja i da "ne treba da se plašimo da kažemo ne ulasku u NATO". Demonstranti su prošetali ulicama Banjaluke, zadržali se na Trgu Krajine, a potom u crkvi Hrista Spasitelja zapalili sveće za sve žrtve NATO bombardovanja Srbije i Republike Srpske. |
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila pošteđena masovnih udara.
Tokom operacije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, među kojima 1. 300 krstarećih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izručio je i 37.000 "kasetnih bombi" sa 350.000 kasetnih podprojektila, takozvanih "bombica".
Uz upotrebu najubojitijeg oružja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoružanje – municiju sa osiromašenim uranijumom.
U oružanom sukobu sa nemerljivo nadmoćnijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori dva aviona NATO – lovac F16 i američki supermoderni "nevidljivi" avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika.
Prilikom povlačenja snaga VJ, ispostavilo se da je učinak NATO 14 uništenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oruđa.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosmeta i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.
Najpre je predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosmetu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosmeta nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova i Metohije iz Makedonije već 12. juna 1999. godine.
To je najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.
U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 16.000.
Ekonomski eksperti iz G17 procenili su štetu na oko 30 milijardi dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih.
Sa povlačenjem vojske i policije iz južne srpske pokrajine, u Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih ne-Albanaca.
Prema podacima UNHCR, Kosmet je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.
U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.
Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.
Od ukupno raseljenih sa Kosmeta, prema podacima UNHCR, koje je u januaru prošle godine izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se do sada vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.
Vlasti u Prištini, pak, ističu da se do sada na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica.
U decembru 2008, na godišnjoj konferenciji Saveza udruženja interno raseljenih – Unija u Beogradu, ocenjeno je da su podaci o povratku na Kosovo u toj godini poražavajući, jer se na taj korak odlučilo samo 386 ljudi.
Na tom skupu predstavnik UNHCR-a u Srbiji Džon Jang ocenio je da povratak raseljenih nije uspeo ni nakon devet godina, jer više od 200.000 ljudi i dalje, bez rešenja, živi van svojih domova.
|
Sećanje na stradale u RTS-u
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i direktor Radiotelevizije Srbije Aleksandar Tijanić položili su cveće i upalili sveće kod spomenika "Zašto" u znak sećanja na radnike RTS -a koji su poginuli u NATO bombardovanju te medijske kuće 1999. godine. Na spomenik koji je podignut u Tašmajdanskom parku u Beogradu povodom sećanja na nastradale radnike RTS-a vence su položili i članovi njihovih porodica. Žanka Stojanović, majka nastradalog Nebojše Stojanovića, rekla je novinarima da se porodice nastradalih 11 godina "bore za istinu i priznavanje istine države koja je zločinački ubila 16 ljudi". "Sada su prava adresa za odgovore Boris Tadić, Dragan Šutanovac i Miljko Radisavljević". Pred njima je na stotine dokaza, i ako neće da obnove istragu neka prošire proces", kazala je Stojanović poručujući im da treba da izađu sa istinom pred javnost. Mila Jovanović, supruga nastradalog Branislava Jovanovića rekla je da će borba za istinu trajati dokle god porodice poginulih budu imale snage za to i dodala da bi trebalo da se pokrenu porodice civilnih žrtava NATO bombardovanja iz cele Srbije. Vlastimir Branković, otac poginule Ksenije Branković, kazao je da još uvek sebi postavlja pitanje "zašto" i napomenuo da su "izgledi da će za života da sazna istinu sve manji". "Istina koju ne može niko pobiti jeste da su naši najmiliji žrtvovani i pobijeni. Ostavili su ih na radnim mestima da ih NATO gađa iako su bili obavešteni kada će bomba pasti", kazao je Branković. |
