U zgradi RTS-a ubijeno je 16 radnika televizije: Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru , Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, Slobodan Jontić (54), monter.
Godinu dana po bombardovanju, međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" oglasila se saopštenjem u kojem se navodi: "23. aprila 1999. godine u 2.06 NATO je bombardovao zgradu RTS-a u Beogradu gde je usmrtio 16 ljudi.
Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj… I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile.
|
Novinari obeležili 11 godina od bombardovanja RTS-a Razvijanjem transparenta "Mediji nisu vojni cilj" ispred zgrade RTS-a u Aberdarevoj ulici, Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije obeležili su danas 11 godina od NATO bombardovanja te medijske kuće u kome je poginulo 16 zaposlenih. Predsednica UNS-a Ljiljana Smailović rekla je novinarima da su članovi Udruženja i predstavnici Sindikata tim potezom želeli da skrenu pažnju na to da priroda nekog režima ne može biti izgovor za ubijanje novinara i radnika određenih medijskih kuća – ni kada je reč o RTS-u, a ni kada je reč o medijima u Iraku i Avganistanu. "Uzimati za metu novinare koji su bili prisiljeni da rade pod takvim režimom je nedopustivo. Ubijanje novinara i radnika RTS-a ukazuje na sve okrutnije postupanje vojske prema novinarima", kazala je Smailovićeva. Prema njenim rečima, posle bombardovanje RTS-a različite vojske se osećaju komfornije, a novinare tretiraju kao legitimne vojne ciljeve. "Radio-televizija Srbije nije bila legitiman vojni cilj, a to ne mogu biti ni druge medijske kuće", naglasila je Smailovićeva. Predstavnici novinara i sindikata su potom odali poštu poginulim radnicima RTS-a paljenjem sveća i polaganjem cveća pored spomenika "Zašto" u Tašmajdanskom parku. |
Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad", naveo je "Hjuman rajts voč".
Čelnici NATO ostali su, međutim, pri tvrdnjama da je napad bio opravdan iznoseći kontradiktorna objašnjenja, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je formirana da ispita, između ostalog, i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
Evropska federacija novinara (EFJ) uradiće sve što je u njenoj moći da se ne zaboravi napad NATO-a na Radio-televiziju Srbije u kojem je poginulo 16 medijskih radnika, izjavio je na zasedanju najvećeg evropskog novinarskog udruženja u Istanbulu generalni sekretar EFJ Ejden Vajt.
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je 2002. na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade i ljude i tehniku iselio iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj ulici. Porodice stradalih i njihove kolege iz RTS-a održale su i ove godine, kod spomenika "Zašto", pomen, upalivši rano jutros sveće i položivši cveće na spomen obeležje.
