Dragan Grujić rodom iz Savinca kod Boljevca se posle 28 godina pečalbe u Nemačkoj zbog povrede kičme na poslu otišao u invalidsku penziju. Penzionerske dane sada često provodi i u Negotinu. Bude po nekoliko nedelja u Srbiji, a onda zbog terapija odlazi u Bilefeld gde je radio. U tom gradu je i dalje prijavljen, tamo su mu supruga, sin i ćerka.
U Bilefeldu mu je dan godinama počinjao uz “Vesti”, a sada to zadovoljstvo ima i dok je u Negotinu.
– Naše novine, kako mi u dijaspori zovemo “Vesti”, čitam od prvog broja, a evo hvala Bogu i ovde u Negotinu sad mogu da ih kupim svaki dan. Ujutro prvo kupujem novine, onda sednem u restoran. Ako je toplo, onda napolju u bašti uz jutarnju kaficu i koju rakijicu pregledam natenane šta se dešava u svetu i kod nas – kaže Grujić.
Polako se u razgovoru priseća se da je put Nemačke krenuo daleke 1984.godine.
– Pre nego što sam pošao u Nemačku, radio sam veoma teške poslove u Srbiji. Radio sam tri godine u rudniku zlata u Boru, a nije me sramota da kažem da sam išao i da kopam njive u dnevnicu po Banatu. Radio sam i sa majstorima na građevini, ali ne stidim se. Prvi posao koji sam radio u Nemačkoj bio je održavanje čistoće po zgradama i biroima. Radnu vizu sam čekao pet godinu i kad sam je dobio odmah sam se zaposlio u fabrici pudinga, pogonu čuvene firme Dr Oetker – priča naš sagovornik.
U tom pogonu je radio punih 28 godina
– Uglavnom sam radio na pakovanju finalnog proizvoda, povremeno kada je trebalo vozio sam i viljuškar, takozvani štapler. Jednog dana sam na poslu pao pored mašine, došli su odmah šefovi da vide šta se desilo, a lekari su kasnije ustanovili da imam oštećenje kičme i vremenom sam dobio invalidsku penziju.
Iako ima kuću u Negotinu, Dragan se za sada neće odjaviti iz Nemačke zbog lekara, jer ide tamo na preglede.
– Inače budem po nekoliko nedelja u Negotinu i onda vraćam se nazad. U Bilefeldu su supruga, ćerka i sin. Supruga je radila u istoj firmi kao i ja. Deca su se rodila u Nemačkoj. Ćerka je završila za zubnog tehničara, a sin radi u firmi za obezbeđenje.
Okupljeni oko crkve
Dragan je godinama bio redovan član crkvenog odbora u Bilefeldu, voli da se druži sa našim ljudima i da pomaže.
– U vreme kada sam stigao u Bilefeld postojao je naš klub koji se zvao Domovina, ali kada je počeo rat devedesetih godina sve se to raspalo. Onda smo mi Srbi iz bivših republika, najviše iz Srbije i Bosne kupili katoličku crkvu i plac oko nje i preuredili je u naš pravoslavni hram. U crkvi posvećenoj Svetom Vasiliju Ostrškom okupljao se naš narod. Bio sam jedno desetak godina član Crkvenog odbora, prodavao sam sveće, pomagao oko crkvenih poslova i uvek kada je bila neka proslava. I dan danas plaćam parohijal i činiću to sve dok budem u Bilefeldu – zaključuje Dragan.
Vakcina u Srbiji
– Da se pohvalim da sam danas uzeo zelenu kartu iz opštine, potvrdu o vakcinaciji, vakcinisao sam se treći put ovde kod nas, kako bih mogao da putujem. Sertifikat sam dobio ovde bez ikakvih problema i bez čekanja – kaže Dragan.
