Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović ocenila je danas da će 24. februar 2022. godine, kada je počeo rusko-ukrajinski rat, ostati zabeležen kao datum koji je suštinski promenio svet i ubrzao druge procese na globalnom nivou prekomponovanja političke, ekonomske i gepolitičke moći.
Mitrovićeva je za Tanjug rekla da je taj sukob Evropu ekonomski bacio kolena, kao i učvrstio dominaciju SAD nad Evropskom unijom i doveo do jačanja otpora neokolonijalnom poretku među zemljama takozvanog globalnog Juga.
Takođe, prema njenoj oceni, 24. februar 2022. pamtiće se i kao datum koji je pokazao da Rusija više nije spremna da trpi širenje NATO-a ka njenim granicama, ugrožavanje njenje bezbednosti, nasilje nad proruskim stianovništvom u Ukrajini, kao i slavljenje nacističkih zločinaca u Ukrajini.
Mitrovićeva kaže da se svet od tada mnogo promenio i da će se tek po završetku rusko-ukrajinskog rata videti na kojim novim podelama nastaje nova globalna podela moći.
“Rat je krenuo silovito, onda je došlo do pregovora, pristanka Ukrajine na gotovo sve ruske zahteve. Onda se rat nastavio sporo, mučno, uz mnoga stradanja, razaranja, jedan netipičan rat pošto smo do sada viđali ratove NATO-a, SAD i saveznika iz vazduha protiv daleko slabijih protivnika”, podsetila je Mitrovićeva.
Prema njenim rečima, u Ukrajini se vidi snažan otpor ukrajinskih snaga, na čijoj strani je čitav NATO pakt.
Na pitanje zašto je, pored ranijih sukoba na istoku Evrope, ovaj rat spustio gvozdenu zavesu između Istoka i Zapada, Mitrovićeva je odgovorila da je prethodni rat bilo bombardovanje SR Jugoslavije kada je 19 vojno najmoćnijih država sveta u tom momentu bombardovalo jednu suverenu evropsku državu bez bilo kakve odluke Saveta bezbednosti UN i sličnih tela, dok je s druge strane rat u Ukrajini doveo do raskida ekonomske saradnje između Rusije i Zapadne Evrope.
Ona tvrdi i da su Severni tok 1 i jedna od dve cevi Severnog toka 2 uništeni da bi se pokazalo da se s Rusijom ne sme trgovati. “Sve je to dovelo do recesije i povećanja već postojeće inflacije u Zapadnoj Evropi”, istakla je profesorka.
Prema njenim rečima, ovaj rat je teško pogodio i Rusiju koja je gledala da izađe iz nametnute ekonomske i političke izolacije od strane Zapada, pojačavajući saradnju sa Kinom i drugim partnerima na istoku kroz formate saradnje, čime je pokazala da je razbila tu iluziju da će angažman NATO-a i brutalno korišćenje Ukrajine za vođenje rata protiv Rusije, urušiti ekonomski i politički Rusiju iznutra.
“To se nije desilo, došlo je do homogenizacije ruskog stanovništva, jako visoke podrške ruskom predsedniku do oko 80 odsto i do toga da je njema ekonomija zabeležila rast od preko tri odsto”, izjavila je profesorka.
Komentarišući uvredljiv komentar predsednika SAD Džozefa Bajden upućen ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Mitrovićeva je rekla da to govori o “psihičkom stanju i vaspitanju” američkog predsednika, ali i smatra da će po okončanju rata Vašington i Moskva dogovoriti mnoge stvari vezane za NATO i gde će povući granice.
