Republika Srbija odskora se pridružila zemljama koje kao državni praznik obeležavaju 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu. U Srbiji je ovo neradni dan, ali kada bi se napravila ulična anketa, malo je građana koji bi umeli da odgovore na pitanje šta se slavi ovog datuma. Ovu neinformisanost mogli bismo da pripišemo činjenici da je praznik uveden tek 2012, ali i nedovoljnom poznavanju istorije.
Na ovaj datum 1918, u specijalnom vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša, u šumi Kompjenj u Francuskoj, kajzerova Nemačka potpisala je primirje. Tako je praktično okončan do tada najveći ratni sukob čovečanstva. Vrhovnom komandantu savezničkih vojski, maršalu Fošu, pripisuje se autorstvo uslova primirja sa Nemačkom. U njemu su predviđen prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica Nemačke pre napada na Belgiju, razmena zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica. Istina, zvanično je rat okončan Versajskim mirovnim sporazumom 28. juna 1919. kada su zemlje pobednice odredile uslove ratnog poraza Centralnih sila.
U Srbiji je do primirja došlo dva dana kasnije, 13. novembra, ali je Beograd smatrao da je važno da Dan primirja obeležava kada i ostatak sveta. Razlog zašto se dva dana duže čekalo na potpisivanja primirja u Srbiji, i pored toga što su srpske oslobodilačke trupe ušle u Beograd 1. novembra kada su i prestali ratni okršaji, istoričari objašnjavaju činjenicom da se Austrougarska raspala i u tom rasulu i opštem metežu čekalo se da dođe delegacija iz Budimpešte sa kojom je 13. novembra potpisano primirje.
– Tako da mi primirje na kraju potpisujemo sa mađarskom delegacijom – kaže dr Danilo Šarenac, iz Instituta za savremenu istoriju.
Ono o čemu je Srpska vojna komanda posebno vodila računa, ističe istoričar, bilo je to da glavni grad oslobodi Srpska vojska, kao i da se pred neminovnim porazom okupatoru ne pruži mogućnost za osvetu, ubijanje civila i bespotrebno rušenje Beograda.
– Srpska vojska ih pušta da izađu iz Beograda. Striktno naređenje srpske komande je da se proveri da li su napustili grad, čak ih puštaju da miniraju most na Savi, samo da bi izbegli eventualnu odmazdu okupatora koji se povlači – dodaje Šarenac.
Dan primirja ne slavi se trijumfalistički ni u zemljama pobednicama, već više kao sećanje na stradale. U Nemačkoj ovaj datum osim ratnog poraza uveo je zemlju do uličnih nemira između pristalica ekstremne levice i ekstremne desnice. Pada monarhija, dolazi do godina hiperinflacije, siromaštva i gladi koji su stvorili uslove za dolazak nacista na vlast 1933. Otud ne čudi što se u Nemačkoj 11. novembar ne obeležava kao praznik.
Dan primirja 11. novembar obeležava se u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji, Novom Zelandu. U zemljama Komonvelta se obeležava pod imenom Dan sećanja, dok ga u SAD nazivaju Dan veterana. U Britaniji se često koristi i izraz Dan makova.
Hitlerova mala osveta
Čovek koji je uveo planetu u novu, još veću klanicu, Adolf Hitler, nikada nije zaboravio poniženje pod kojim su, kako je smatrao, Nemačkoj izdiktirani uslovi kapitulacije. Zato je, u svojoj maloj osveti, nakon kapitulacije Francuske 1940, izabrao onaj isti vagon u kom je maršal Foše diktirao Nemcima uslove predaje. Hitler je čak naredio da se iz muzeja donese vagon i na istom mestu izveo svoj performans ponižavanja Francuske, koja nije uspela da se agresorskoj Hitlerovoj ratnoj mašineriji 1940. godine suprotstavi duže od šest nedelja. Istorijski vagon, inače, uništen je tokom savezničkog bombardovanja Berlina 1945.
Smetao mu Gavrilo
Zahvaljujući otkriću novinara i pisca Muharema Bazdulja uoči obeležavanja 100 godina od početka Velikog rata, šira javnost je 2013. imala priliku da vidi neobičnu fotografiju. Na njoj vođa Trećeg rajha Adolf Hitler, u društvu dvojice oficira, posmatra mermernu tablu na kojoj je urezan ćirilični natpis: “Na ovom istorijskom mjestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15. (28) juna 1914.”
Hitler je ploču dobio na poklon za svoj 52. rođendan u komandnom vozu koji se u tom trenutku nalazio u Štajerskoj, u Austriji. Spomen-ploča skinuta je tri dana ranije, prilikom ulaska nemačkih trupa u Sarajevo i svedočila je više od bilo kojih istorijskih naknadnih revizionističkih tumačenja, kako je Hitler doživljavao Mladu Bosnu i atentat Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda.
Natalijina ramonda
Kao glavni amblem za Dan primirja u Srbiji koristi se cvet Natalijina ramonda, koja se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemskih biljaka Evrope. Osim u Srbiji, Natalijina ramonda raste još samo u Grčkoj i Makedoniji, odnosno na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište najžešćih borbi na Solunskom frontu. Biljku je 1884. u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. Sa Josifom Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po kraljici Nataliji.
Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks jer i kad se potpuno osuši, ukoliko se zalije, može da oživi. Zato najbolje simbolizuje “ponovno rađanje” Srbije.
Od Palmera do fudbalera
U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika. Natalijinu ramondu nedavno je na svom reveru okačio i Metju Palmer, američki izaslanik za Balkan, što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posebno pohvalio, ističući da je deda Palmerove supruge, inače Srpkinje, bio učesnik Solunskog fronta. Počast stradalima u Velikom ratu odali su fudbaleri Liverpula koji su na teren stadiona “Rajko Mitić” prošle godine izašli sa Natalijinom ramondom okačenom na svojoj opremi.
Cvet maka kod Engleza
Crveni cvet maka predstavlja simbol sećanja na stradale u Velikom ratu u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, SAD, Australiji i Novom Zelandu. Tradicija obeležavanja je pokrenuta zbog ratne poeme “Na poljima Flandrije” potpukovnika Džon Mek Kreja, koji je inspiraciju za nju dobio na sahrani prijatelja poginulog u borbi. Nakon rovovskih borbi u razorenoj Flandriji prvi put su upotrebljeni bojni otrovi, tenkovi i razna tada moderna oružja za masovno razaranje. Biljni i životinjski svet je bio uništen. Prva biljka koja je počela da raste na večnoj kući mnogih vojnika bio je obojeni cvet divljeg maka.
