Srpskom olimpijcu Damiru Mikecu je u Kairu svečano uručena Zlatna meta za najboljeg strelca planete vazdušnim pištoljem u 2022. Damir je priznanje zaslužio kao prvoplasirani na završnoj godišnjoj listi Svetske streljačke federacije. Zvanje najboljeg je potvrdio osvajanjem zlata na Kupu predsednika upravo u Kairu, poslednjem takmičenju u sezoni.
U oktobru je Mikec postao najbolji na svetu u gađanju malokalibarskim pištoljem slobodnog izbora na SP, takođe u Kairu. To je bila njegova druga pojedinačna medalja na planetarnim šampionatima. Jer, pre četiri godine u Čangvonu, Mikec je izborio srebro, takođe malokalibarskim pištoljem.
– Ovo je završni turnir u godini i za mene je okončan na najlepši mogući način. Sa ovim zlatom, poneo sam i titulu najboljeg strelca godine na svetu, osvojio sam 13 odličja na najvećim takmičenjima i više i i bolje nisam mogao. Presrećan sam što sam uspeo u ovoj postolimpijskoj godini da ostvarim takve rezultate. To znači da nema opuštanja, da se radi sve više. Ovo mi je ukupno treće zlato sa završnog turnira i stvarno sam prezadovoljan. Nisam u ovoj godini posle Tokija očekivao da će se ređati ovako dobri rezultati, ali, naporan rad se isplatio – rekao je Damir.
Upravo u Tokiju prošle godine šira sportska javnost u Srbiji je prvi put čula za Damira. Samo dan posle svečanog otvaranja Olimpijskih igara, Damir je obradovao naciju kada je “upucao” srebrnu medalju vazdušnim pištoljem. To je bilo jedino odličje koje je sjajnom strelcu nedostajalo u prebogatoj karijeri.
– Konkurencija je bila velika. Bar 20 strelaca bilo je vredno medalje. Igre nose posebnu težinu. Kada se završilo pucanje, spustio sam pištolj, video rezultat i doživeo poseban trenutak u životu. To je osećaj sreće zbog kojeg se i bavim sportom. Adrenalin me je skroz ispunio. Bio je to osećaj potvrde da je sve vredelo, sva odricanja, treninzi, odsustva od porodice, putovanja – opisuje Damir najsrećnije trenutke u karijeri koje je doživeo u Tokiju 2021.
Mikeci vuku korene iz Novog Mesta, odakle su očevi roditelji. Deda je bio vojno lice, koji je tokom staža imao 17 prekomandi, a isti put je sledio i njegov otac. Malo toga se zna o Damirovom privatnom životu, a ima i te kako zanimljivih stvari. Pre streljaštva bavio se karateom, a u sport u kome se proslavio ga je “odvukao” stariji brat Goran, njegov veliki uzor i sada trener.
Damir je oženio Melisu Ivet Perez Karbalo, devojku rodom iz El Salvadora, koja se takođe bavi streljaštvom. Posle pet godina ljubavi na daljinu, viđanja na takmičenjima i retkih trenutaka provedenih zajedno, Mikec je odlučio da je dovede u Beograd. Ali, nije to išlo tako glatko. Morao je da “pregovara” sa njenom majkom i čak četiri sestre u glavnom gradu San Salvadoru, kako bi ona 2010. došla u Srbiju. Roditelji su šestogodišnjeg sina Milana Rikarda i osmomesečne kćerke Mije Vanese, koji imaju po dva imena kao što je to običaj u Latinskoj Americi.
Damir kaže da mu je popularnost posle svih uspeha taman dozirana i da je streljaštvo sve popularnije u Srbiji. Ističe da mu najviše prija kada čuje: “Hvala ti za medalju.” Srećom, često ima priliku da čuje te reči i, nema sumnje, čuće ih još mnogo puta.
