Dame ušle u istoriju

0

U istoriji naše ženske košarke zlatnim slovima upisan je 30. jul 1980. godine iako je na taj datum osvojena jedna – bronzana medalja. Ali, ne bilo kakva i ne bilo gde. Bolji poznavaoci naše kraljice igara kao iz topa će reći da su "plave" pisale novu stranicu istorije jer su osvojile prvo olimpijsko odličje, i to na Igrama u Moskvi.
Dakle, ostaju za sva vremena upisana imena Vere Đurašković, Mersade Bećirspahić, Jelice Komnenović, Mire Bjedov, Vukice Mitić, Sanje Ožegović, Sofije Pekić, Marije Tonković, Zorice Đurković, Vesne Despotović, Biljane Majstorović i Jasmine Perazić.

Vera Đurašković za sva vremena
Vera Đurašković je kao kapiten prva kročila na pobedničko postolje.
– Nikad neću zaboraviti reči novinara Kosjera, koji je na mom oproštaju od državnog tima rekao: "Vera će ostati upamćena za sva vremena jer je prva naša košarkašica koja je primila olimpijsku medalju" – uz osmeh je konstatovala Vera Đurašković.

Bez Tita nema ni Igara
Malo je nedostajalo da ova sjajna generacija, idealani spoj mladosti i iskustva, uopšte i ne ode u Moskvu. Naime, na početku ili u jeku priprema naših sportista za ovu najveću sportsku manifestaciju sve je stalo 4. maja 1980. kad je iz Kliničkog centra u Ljubljani javljeno da je umro drug Tito.
Zemlja je bila u žalosti. Danima, nedeljama, mesecima. I nekome je palo na pamet da bi možda bilo neprimereno poslati sportiste na Olimpijske igre u najgorem trenutku po otadžbinu. Srećom, prevagnuo je zdrav razum. Zamislite, samo je nečija ruka "za" ili "protiv" u nekom partijskom plenumu naciji mogla da uskrati istorijske trenutke našeg sporta – "zlato" košarkaša na primer, ili titulu Slobodana Kačara, pomenutu "bronzu" košarkašica… Naš olimpijski sport bio bi uskraćen za – devet odličja!

Na košarkašice je malo ko tipovao, u to vreme ženska košarka je kod nas bila malo potcenjena. S dozom nepoverenja izabranice Milana – Cige Vasojevića bile su ispraćene i na kvalifikacioni turnir u Varni, pa i kasnije u Moskvu. Da sve bude gore po njih, na startu olimpijskog turnira dobile su lekciju od tada neprikosnovene selekcije Sovjetskog Saveza. Poražene su sa 97:62. Ali ih to nije obeshrabrilo. Znale su da mogu mnogo da postignu. Savladale su Kubu (85:81), Mađarsku (61:48), Italiju (69:57). Onda su izgubile od Bugarki (79:81).
– Nesrećno! Umesto da igramo u finalu, morale smo da se utešimo mečom za treće mesto – pričala nam je Vera Đurašković, u to doba zaštitni znak sarajevske Bosne i naše reprezentacije.
"Plave" je ponovo čekao meč sa Mađaricama. Ovog puta ne za prestiž, već za olimpijsku medalju.
– Taj 30. jul ’80. pamtiću dok sam živa. Znale smo da smo bolje, ali pokojni Ciga Vasojević nas je upozorio da utakmice koje odlučuju o medalji nikad nisu lepe za oko i da su u njima rivali – uvek podjednakog kvaliteta. Zaista je tako bilo. Veliki ulog nas je s jedne strane "kočio", a s druge motivisao da damo sve od sebe. Bile smo potpuno emotivno ispražnjene, s poslednjim zvukom sirene nismo imale čak ni snage da se radujemo toj velikoj pobedi od 68:65. Tek kad smo se posle meča vratile u olimpijsko selo postale smo svesne ogromnog uspeha. Tada je počelo pravo slavlje.
Bile su to Igre za pamćenje. Košarkaši su se vratili sa "zlatom", a košarkašice sa "bronzom". Moskva – za sva vremena!

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here