Hetere su bile mnogo više od savremenog pojma prostitutke, čak i onih "visoke klase", koje paradiraju kao "poslovna pratnja", kao i obične ljubavnice, čak toliko da bismo mogli da kažemo da su njihove seksualne usluge bile u drugom planu. Čak i kao družbenice najslavnijih ljudi antičke Grčke, hetere su bile dostojne partnerke tih velikana.
Ako je suditi prema prema najpoznatijim heterama koje su bile družbenice Perikla, Sofokla, Alkibijada ili Aleksandra Makedonskog, one su svojim ljubavnicima bile dostojne partnerke – kako u ljubavi i zabavi, tako i u društvu, na gozbama i u susretima kad su se vodili ozbiljni razgovori o državnim poslovima i filozofiji, književnosti i muzici. Hetere su bile ličnosti, kao velike kurtizane u Evropi 18. veka, na primer.
Velelepna Aspazija
očarala Perikla
Još jedna velika razlika deli hetere od prostitutki u uobičajenom značenju. Za hetere je, naime, karakteristično da su one same birale svoje "prijatelje" koji će ih izdržavati. Istina je da nije od njih zavisilo koliko će to dugo trajati, ali je bilo slučajeva da je tek smrt prekidala takve veze.
Najpoznatija među heterama, istovremeno i najčuvenija žena tog doba, u petom veku pre nove ere, Aspazija iz Mileta, u svom "salonu" u Atini okupljala je i svirkom, igrom i svojim telom privlačila mnoge najviđenije ljude, među njima i Perikla, najvećeg atinskog državnika i vojskovođu, filozofa Sokrata i vajara Fidiju.
Bila je vrlo lepa i izuzetno obrazovana i intelektualno ravnopravna s najistaknutijim muškarcima, pa je često bila meta političkih protivnika koji su je optuživali za bezbožništvo. Od tih napada ju je zaštitio sam Prikle, koji se kasnije s njom i oženio.
Posle Periklove smrti se udala za demokratskog političara Lisikla. Razni komediografi, među njima i Aristofan, napadali su je u svojim delima zbog "mešanja u poslove države", dok su Platon i Ksenofont o njoj pisali vrlo pohvalno.
Hetera Aleksandra
Velikog – kraljica
Ne manje slavne su bile Nera, poreklom iz Korinta, Teodata – ljubavnica vojskovođe Alkibijada, Frina – prema kojoj je Praksitel izvajao čuvenu Afroditu, i Taisa, ljubavnica Aleksandra Velikog, koja se posle njegove smrti udala za prvog lagidskog kralja Egipta Ptolomeja i koju Dante pominje u "Božanstvenoj komediji".
Još jedna hetera, Peito, postala je kraljica kad se udala za vladara Sirakuze Hijeronima.
Atenej piše da čovek u te vrle kurve koje su postale uzorne supruge može da se "više pouzda nego u gospođe koje se diče svojom čestitošću".
Sve su bile izvanredne žene, ne samo vešte u ljubavi i sposobne da očaraju, već i zabavne, duhovite i umne, cenjene kao družbenice najodličnijih ljudi.
Škola za hetere
kao licej za udavače
U Venerinom hramu u Korintu postojala je velika i slavna škola za hetere u kojoj su iskusne hetere podučavale devojke seksualnim i drugim veštinama, kao u nekom liceju za udavače. Među njima je bilo mnogo devojaka sa ostrva, često iz dobrih, ali osiromašenih porodica, koje su radije birale da njihove kćeri žive kao hetere nego da se udaju za nekog siromaha.
Ovaj hram, inače veoma čuven, imao je i poseban deo – nešto nalik na konake naših manastira – za posetioce koji su dolazili da se "druže" sa svežim Venerinim "sveticama".
U "Razgovorima hetera", Lukijan opisuje razne scene iz svakodnevnog života hetera – ljubavne, sa posetiocima ili jedne s drugima, lezbijske, takođe i njihove ljubomorne sukobe i svađe između hetera i njihovih dragana.
U jednom dijalogu se navodi scena vračanja – kako da se vrati neverni ljubavnik koji se priklonio drugoj heteri, a u drugom – majka savetuje kćer kako da pridobije mladića koji joj se svideo.
Opasnost od incesta
Za razliku od hetera, koje su – kao što smo naveli – bile prave dame u eliti muškaraca, obične javne žene su bile na najnižoj društvenoj lestvici. Zvali su ih pornai – od grčke reči pernemi, prodavati – jer su prodavale "ljubav" po utvrđenoj ceni. One su, po pravilu, faktički bile vlasništvo svojih svodnika koji su i naplaćivali njihovu dnevnu zaradu i za sebe uzimali znatan deo.
To su, najvećim delom, bile robinje, ali je među njima bilo devojčica, kao i dečaka, koje su očevi, slobodni građani, izbacili iz kuća ili prosto napustili, što je, izgleda, bila česta pojava.
To se da zaključiti iz jednog teksta Klimenta Aleksandrijskog koji posetioce javnih kuća upozorava da mogu počiniti incest. To se odnosi na očeve koji su zaboravili na svoju napuštenu decu – sinove koji se prostituišu i kćeri koje su postale bludnice. To će značiti da bi neki takav otac kad dođe u javnu kuću mogao da vodi ljubav sa svojim sinom ili kćeri koje je odbacio i sada ih ne prepoznaje!
U Sparti jednaki
devojke i mladići
Dok su žene, a pogotovo devojke, i Atini bile zatvorene u kući, u Sparti su bile izvedene na ulicu i to – nage. Naime, u ovom najvećem polisu na poluostrvu Peloponez, vladali su potpuno drukčiji običaji, a brak, položaj žene i gledanje na preljubu nisu bili ni nalik na atinske.
Veliki spartanski zakonodavac Likurg, u devetom veku pre nove ere, potpuno je ukinuo dotadašnju podvojenost muškaraca i žena i uveo običaj da se i devojke, isto kao mladići, obnažuju kad, uz pesme i igre, učestvuju u povorkama u čast ove ili one boginje.
Plutarh je u tome video odu ljubavi i tvrdio da je takvo druženje obnaženih mladih ljudi oba pola lep podsticaj za stupanje u brak, dok je Aristotel smatrao da su Spartanke nepristojne i pokvarene.
Čini se da u takvim uslovima, ako su i devojke bile tako slobodne, u Sparti kao da i nije bilo potrebe za prostitutkama, ali izvori navode da je prostitucije ipak bilo u drugom vidu.
Istinski ljubavnik
primenjuje nasilje
U Lukijanovim "Razgovorima hetera" sadržana je i priča jedne iskusne hetere da muškarac, ako želi da bude priznat kao pravi i istinski ljubavnik mora da bude i osion prema svojoj ljubavnici. Naime – priča ta hetera – muškarac neće biti istinski ljubavnik ako nikada nije ošamario svoju draganu, ako je nije ošišao do gole glave ili ako joj nije razderao odeću!
Ona, u toj priči, kao ilustraciju navodi slučaj svoje koleginice, hetere Hrisipe koja je ostala bez dragana – zbog prevelike nežnosti koju je tokom veze ispoljavala prema njemu!
Od muža traži
dozvolu za preljubu
U visokom društvu Sparte vladao je čudan običaj: Kad bi se nekom uglednom muškarcu svidela neka udata žena, ne bi bilo nimalo neobično ako bi se on obratio njenom mužu i s njim postigao sporazum da mu omogući "pristup" ložnici svoje supruge.
Ta praksa je imala dva motiva: Ili je taj uglednik prosto hteo da s tom ženom uživa u seksu "na određeno vreme" ili je imao suprugu nerotkinju pa je zato želi da mu naslednika rodi dobra žena iz ugledne kuće.
Postojao je i običaj da stariji muževi svojim mladim ženama dopuštaju, ili da im sami nađu, mladiće radi seksualnih odnosa, ali samo dok ne zatrudne.
