Duže od mesec dana na Pešteru se smenjuju obilni snegovi i polarni mrazevi, povremeno padne i ledena kiša, a samo ponekad proviri i zubato zimsko sunce sa kojim i živa u termometru iz stalnog i debelog minusa preskoči i manji i kratkotrajni plus. Zbog vetra i snežnih nanosa, visokih i po nekoliko metara, mnoga sela i zaseoci danima su bili odsečeni od sveta, bilo je i nekoliko akcija spasavanja zavejanih i bolesnih gorštaka. Uprkos svemu, Pešterci tvrde da je ovo “blaga zima” i strahuju da će prave nevolje tek doći…
– Bili smo nekoliko dana zavejani, ali su nas putari brzo povezali sa ostalim svetom. Nismo se uplašili, jer u selu nije bilo bolesnih, a bio je i đački raspust. Još je podnošljivo, obična pešterska zima, na kakve smo navikli.. Temperatura se spuštala samo do -25 što nije strašno, jer zna da padne i do -40. Ne bih imao ništa protiv da ovako ostane sve do proleća – priča Fadil Nikšić iz sela Sugudbine kod Sjenice.
Aco Vasojević, radnik pošte i odbornik u Barama, od Sjenice najudaljenijoj mesnoj zajednici, dodaje da za sada nemaju većih problema.
– Bilo je frke nekoliko dana, dok su sela Vrbica, Ugao, Blato, Goševo, Pode, Poljice, Crvsko, Boljare, Kumanica i druga, mahom uz granicu sa Crnom Gorom i na padinama Golije i Giljeve, bila u snežnoj blokadi. Nekoliko dana deca nisu mogla u školu. Ali, hvala bogu i našim putarima, sve se nekako normalizovalo – priča Aco.
Starina Jusuf Dacić sa centralnog Peštera kaže da mediji u Srbiji, a i neki Pešterci, nepotrebno podižu tenzije i šire strah od zime, snegova i mrazeva. On naglašava da je dosadašnja zima po meri Pešteraca, da se lako podnosi i da snega i mraza, koji ubijaju sve bacile, niko ne treba da se plaši, pogotovu ne Pešterci koji se rađaju već očvrsli na sve vremenske nedaće.
– Ogromno iskustvo govori mi da ćemo ipak imati dugu, hladnu i prilično neizvesnu zimu.
Očekujem nove padavine i u februaru i martu, a možda i u aprilu. Mojim Peštercima savetujem da se nikako ne opuštaju, da čuvaju zalihe sena i životnih namirnica, da štede ogrev i budu spremni na sve – ističe Dacić.
Zaseok Višnjevo “izgubljen” je u bespuću, na samoj granici Srbije i Crne Gore.
– Imali smo nekoliko baš teških dana kada smo sami traktorima, zapregama i lopatama morali da raščišćavamo puteve. Taman što ih očistimo, dune vetar, ponese brda snega i ponovo nas zaveje. Tako je to ovde na Pešteru odvajkada, razlika je samo što su neke zime, kao ova, uprkos obilju snega, podnošljivije i blaže, a neke prave sibirske. Obično bude najhladnije krajem januara, prođe i Sveti Sava, ali opasnost još nije prošla, daleko je proleće, biće ovde još snegova i mrazeva – kazuje Milić Rovčanin žitelj Višnjeva.
– Naši stari kažu: kad rode žir i divlje jabuke, zima će biti duga i opasna. Na Pešteru leta skoro da nije ni bilo, stalno je padala kiša, iz proleća smo ušli u jesen, ali žira i divljih jabuka imali smo u izobilju, rodilo kao nikad. Još je ovo početak zime, do kraja aprila mnogo toga nas još očekuje. Lično, strahujem da će zima tek pokazati zube. No, kako god da bude, preživećemo, očeličili smo se i navikli na sve nedaće – ne plaši se Živan Bradić iz zaseoka Blato.
Četiri godišnja doba u danu
Žitelji pešterskih sela za sada nemaju ozbiljnije primedbe na lokalne samouprave u Sjenici i Tutinu koje su škole u srpskom Sibiru na vreme obezbedile potrebnim ogrevom, a i potrudile se da prevoz građana, posebno đački, funkcioniše i u najtežim uslovima.
Primedbi nema ni na rad Novi Pazar puta čiji su snegočistači stalno na terenu i uvek spremni da gorštacima i vozačima na magistralnom putu Novi Pazar-Sjenica-Nova Varoš priteknu u pomoć. Jedan od zimi najtraženijih i najvažnijih Pešteraca bez sumnje je Adem Mujović, rukovodilac Službe za održavanje puteva u Sjenici, koji spava samo po nekoliko sati.
– Po četiri godišnja doba ovde se promene u toku dana. U podne bude relativno prijatno, za nekoliko sati napada i po pola metra snega, a u ponoć imamo crkoč. Kad napadaju snegovi telefon mi zvoni kao u pošti, ljudi zovu i traže pomoć. Prvo čistimo prioritete, a potom i sve duge saobraćajnice, čak i krakove do najzabitijih sela.
Dešava se da u zavejanom selu imamo bolesnika ili sahranu, tada dajemo sve od sebe da osposobimo put do sela – priča Mujović.
Tope sneg i poje stoku
Mnoga pešterska sela mesecima nemaju ni kapi vode, pa su meštani prinuđeni da stoku poje na zaleđenim izvorima ili da je na traktorima i zapregama donose sa udaljenih bunara.
– Kad nema drugog izbora, ugrejemo kazane i u njima topimo sneg. Muka je to, nije lako napojiti stotinu ovaca i desetak krava – priča Drago Balšić iz zaseoka Bioci kod Karajukića Bunara.
