Švajcarska slovi za jednu od najbogatijih zemalja u svom regionu i šire. Mnogi smatraju da u njoj vlada pravi raj i blagostanje, da svi njeni građani dobro žive, sa visokim primanjima i višim standardom. Gledano iz Francuske, Nemačke, Italije, Španije ili Portugalije na primer ispada da su svi Švajcarci bogataši. Ukoliko na referendumu zakazanom za 18. maj prođe predlog da se ustanovi najniža zagarantovana zarada od 3.270 evra (4.000 švajcarskih franaka) zarada lekara u državnoj bolnici u Francuskoj biće neznatno veća od zarade čistačice u Švajcarskoj.
Stranci, po statistikama zarađuju manje od Švajcaraca osim kada je reč o rukovodećim funkcijama. Pitali smo naše čitaoce da iz svog ugla, prokomentarišu ovu "vruću temu" i evo njihovih mišljenja.
Miodrag Krčmarević ima svoju prodavnicu mešovite robe u Lucernu koju je otvorio nakon što je ostao bez posla u firmi u kojoj je godinama radio.
– Poslednjih godina u Švajcarskoj se ništa bolje ne živi, bar kada je u pitanju prosečan Švajcarac, a i većina nas stranaca, koji takođe spadaju u tu grupaciju. Zabluda je da u Švajcarskoj nema siromašnih. Naprotiv, i u ovoj zemlji na žalost ima mnogo siromašnog sveta, a uz to svakako idu i mala primanja sa kojima se teško ili jedva preživljava – kaže naš sagovornik.
– Veliki kapital je u rukama malog broja ljudi, ranije se nekako više vodilo računa o tom socijalnom momentu, pa se to siromaštvo i nije toliko primećivalo ali danas je stvar sasvim drugačija, bogati su još bogatiji a siromašni još siromašniji – kaže Krčmarević i dodaje:
– Tome je kumovalo i otvaranje prema Evropskoj zajednici pa je došlo da zasićenja radne snage i radni sat je danas mnogo jeftiniji nego što je to nekada bio, posla je sve manje a radne snage više.
On kaže da je Švajcarska tradicionalno kapitalistička zemlja, ali da se taj kapital ranije sticao godinama, ali da poslednjih godina i u Švajcarskoj cveta turbo-kapitalizam, bogaćenje na lak i brz način.
– Pošto radim u trgovini i u toj branši je teško stanje, velika je konkurencija pa se preživljava. Naravno, moglo bi biti mnogo bolje, ali jedino što je dobro u celoj priči što sam svoj gazda i nikom ne polažem račune – kaže Krčmarević.
– Radim u ugostiteljstvu u restoranu Rust u Soloturnu i ako vam kažem da 21 godinu nisam dobio povećanje plate onda sam vam sve rekao – ogorčeno konstatuje Tomislav Zeljković iz Soloturna.
– Plata, dakle ista, a život u Švajcarskoj se drastično menja i sve poskupljuje iz dana u dan. Život ovde za mnoge nije blagodet kako mnogi to misle -ističe Zeljković.
On kaže da je pokušavao da izdejstvuje veću platu ali mu je gazda rekao da od toga nema ništa jer "odmah može da mu nađe i to još i jeftiniju zamenu".
– Posao se sve teže nalazi, puno je onih koji ga traže tako da smo primorani da trpimo i ucene samo da bi zadržali posao, a razgovora o plati naprosto nema, jer se svi plašimo da ćemo ostati i bez ovoga što danas imamo – tvrdi Zeljković,
Milica Petrović iz Bira je zaposlena u trgovinskom lancu Lidl i kaže da mnogi u ovoj zemlji žive na ivici egzistencije, plate nisu velike, posao naporan, i da bi bilo dobro kada bi se na predstojećem referendumu izglasao minimalac od 4.000 franaka.
– Posao u trgovini niti je lak, niti dobro plaćen. Bilo bi lepo kada bi nas zakon štitio tom garantovanom platom, ali se plašim da to neće uspeti jer kako čujem, predlog ima dosta protivnika – kaže Milica.
|
Radi se i nedeljom
Težak posao, zarada mala
|
