Dajte vino man’te politiku

0

 

Proveravaš mu boju, miris, okus, jačinu, donosiš uvek istu ocenu:
– Ovogodišnji božole je najbolji.

Na šta poetesa Dana Dodić dodaje:
– Jeste, dok ga ima u flaši.

Naravno, gde se vino toči – tu su i Srbi, pa, evo, već petnaestu godinu zaredom domaćini bez mane su braća Rade i Marinko Adamović i sinovi Ratko i Boško. Sastanak je u društvenim prostorijama njihove firme, pri čemu se svake godine potvrđuje bratimljenje Francuza i Srba, što u vrhunskom raspoloženju traje dugo u noć.

 

Došle i diplomate

Iz Ambasade BiH su došli Tamara Đogo i Željko Martić, iz Ambasade Srbije Tomislav Radovanović i Veljko Pejčinović.Kulturni centar Srbije predstavljali su Miki Ćirovski, Jasmina Stojanović i Nikola Letić. Mirjana Kulidžan je stigla iz ambasade u Bernu, a iz Banjaluke puk. Mihajlo Vujović i Milenko Jevđević kao izaslanici Prosvjete za osnivačku Skupštinu ogranka u Parizu.

Nema u Francuskoj restorana, krčme, vinoteke, tržnog centra ni prodavnice gde od trećeg novembarskog četvrtka nije stavljen natpis: Stigao novi božole. Krenuo je iz pokrajine Božole, načinjen je od vina sorte game, u prodaju se pušta posle fermentisanja, opisuju ga sa brzo vino, pa je i preporučljivo da se pije što pre, ne daj, Bože, da se ukiseli.

I, tako, kod Adamovića žurili s ispijanjem vina. Glatko teče, samo što im ljupka Žaklina Zorić kvari posao: dočepa se krigle piva, božole ni da pogleda.

Izuzev novog božolea, za osamdesetak okupljenih okrenuto je na ražnju prase sa raznim đakonija.

Doterani kuvarskim keceljama, najviše su se umorili Marinko Adamović i Žan Pjer Luni, smislili krompir i luk u žaru, pačje i svinjske čvarke, paštete, vruče viršlice, turšiju, naravno, rumeno prase, a ponavljaju:
– Neka, neka, Novi božole je jedanom godišnje.

 

Sponzor

Drugu godinu zaredom vinopije i veseljake vinom sponzoriše ugostitelj Aleksandar Timotijević:
– Pozvali su me kao gosta, vidim ljude, druženje, zaključim da su Adamovići najbolji ambasadori za srpsko-francuske veze, da to svima donosi radost i odlučim da sponzorišem ovu noć.

Dejan, Luna, Vladimir, Tamara, Maksim i Eva su unučići Bebe i Rada Adamović, hteli vino da probaju, ne dadoše im. Slikaru Marku Stuparu su dozvolili. Nije trebalo terati ni poete Nikolu Šuicu, Danu Dodić, Vlastu i Dušicu Stanisavljević. Dopalo se vino i aktivistima Mići Aleksiću, Simi Mraoviću, Siniši Blagojeviću, Dragani Pajović.

Lidija Gojković reće:
– Ja vozim, tugo moja! Meni ovo veče dođe "za gleduvanje, a ne za obuvanje".

U razgovor uskače Nikola Šuica:
– Ima li boljeg ljudskog izuma od vina? Posvećujem mu stih:
– Daj mi pesmu, vino, žene, a politiku što dalje od mene.

Došao je na red i zvaničniji deo kada je Rade Adamović izrekao dobrodošlicu vinu i gostima, onda gosti navalili na zdravice spontano pretvorene u odu domaćinu, uz naglašavanje da je "u radu spas"i nabrajanje šta se sve može uraditi kad si dobar radnik i čestit čovek.
– U to ime nazdravlje! – doviknu neko i čaše se iskapiše.
 

Dame imaju meru

Fudbalskom golmanu Ivanu Jovanoviću desna ruka u gipsu, pa je s čašom uvežbavao levu ruku. Dok Svilajnčanin Ljubomir Jovanović krcka orahe, Jasmini, Ljubi, Bebi, Đuji, Milki i Slađi se čaša prilepila za ruku, a tvrde:
– Mi se nikad nismo napile, imamo meru, nažalost, ta mera nije prelazna na muškarce.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here