Lepa voditeljka kaže da ne voli da je nazivaju samohranom majkom, jer veliku podršku dobija od bivšeg supruga, sa kojim je u odličnim odnosima, a da je njen sin Dušan srećan kada vidi roditelje zajedno.
Voditeljki Dajani Paunović dan počinje u pola četiri. Ali osmeh na licu ne otkriva nikada umor, a pozitvina energija ju je, kako ističe, uvek terala napred. Sreća je njen sin Dušan, s kojim provodi dosta vremena.
– Ja zaista živim povučeno. Ne izlazim mnogo. Što se mene tiče, policijski čas mogu doživotno da uvedu, na mene to ne utiče niti mi smeta – kaže kroz smeh Dajana Paunović.
Kada ideš na spavanje?
– Pa nema pravila. Nekada jako rano odem na spavanje. Dešava se u šest po podne. Ima dana i kada imam mnogo posla i legnem u dva-tri ujutro, a već mi u pola četiri zvoni sat. Bukvalno, dremnem pola sata, sat. Ustanem i sledi tuširanje, pranje kose, šminka, biram šta ću obući, uzimam fasciklu, papire i pripremam pitanja za najaktuelnije i njasvežnije teme.
Sin ti ulazi u period adolescencije. Kako to podnosiš?
– Dobar je zasad. Odličan je đak, ide na takmičenje iz matematike, jezike govori perfektno. Ne mogu da se žalim. Nije zato što je moj sin pa ga hvalim. Vrlo sam stroga majka kada je škola u pitanju, sve drugo mu je dozvoljeno. Jedino važno u životu jeste da izvršava svoje obaveze, a to je škola.
Samohrana si mama?
– Ne, nisam. A i sve da jesam, ne volim tu reč. Prvo ne sažaljavam sebe, drugo da me bilo ko sažaljeva jer nema razloga, a uz sve i to zvuči tugaljivo. Ja sam veliki borac u životu, fajter. Takva sam bila odmalena. Možda delujem nežno i krhko, ali ja sam sve samo to nisam. Tako da nisam samohrana majka. O Dušanu se brine i te kako njegov otac. Svaki dan se čujemo. Zajednički učestvujemo u Dušanovom odrastanju. Moj bivši suprug i ja smo fenomenalni drugari i prijatelji za ceo život. Čuvamo jedno drugo. Mi nismo bračni partneri, nismo jedno za drugo, ali smo roditelji istog deteta. Najveća Dušanova sreća jeste da se mi volimo. Ali i da nemamo sina, mi bismo jedno drugo poštovali jer smo proveli jedan izvestan period zajedno i mene asociraju samo lepe stvari na to vreme. Kada prođe neki period, sve te loše stvari zaboravite. I moja porodca se bavi Dušanom. Njemu ljubavi ne manjka. Od rođenja je okružen velikom porodicom.
Žika i ti ste prijatelji?
– Mi smo više od prijatelja. Mi se čujemo non-stop. Ne daj bože da meni nešto zatreba ili da me neko povredi… I ja sam tu za njega u svakom momentu. Svakako smo u fenomenalnim odnosima i to će tako ostati zauvek.
Rekla si da nisi krhka žena. Da li se muškarci onda danas plaše takvih žena kao što si ti?
– Jao, ne volim tu izjavu kada pročitam: “Muškarci se plaše nas jakih žena”. Ma koje su to jake žene? Ja sam jaka za sebe. Zašto bi se neko plašio da mi priđe. Ne mogu da budem sa muškarcem koji se oseća inferiornim u odnosu na mene. To nije prirodno. Niti bi on želeo da bude sa mnom, niti ja sa njim. Oduvek sam bila jaka. Imam mušku energiju. Posvećena sam porodici i poslu. Živim povučeno, dostojanstveno. Asocijalna sam, asertivna osoba, ali sam lojalna kao prijatelj i partner i najviše posvećena svom sinu.
Znači od sina i posla niko ne može da ti priđe?
– Ima muškaraca. Postoji neko ko zavređuje moju pažnju. Srećna sam i ispunjena u svakom segmentu života. Ali smatram da to javnost ne treba da interesuje. Ja jesam javna ličnost. Spremna sam na kritiku, pohvalu. Znam da ne mogu svakom da se dopadnem, niti to želim. Ali neću da ti otkrijem ko je osoba. Nije važno (smeh).
Da li bi rekla „da“ tom muškarcu kada dođe vreme da te zaprosi?
– Rekla bih „da“. (smeh) Možda sam rekla „da“.
Pa da li si? Nemaš burmu?
– Pa ja burmu nisam nosila ni kada sam bila udata. Možda ne bih ni verenički prsten nosila.
Prvi put nije dobro išlo?
– Pa išlo je dobro, ali sada mora još bolje. (smeh)
Koliko se iza tog osmeha krije tuga?
– Svi imamo teške momente u životu. Nikom nije lako. Ali to ne znači da treba da budem depresivna. Idem kroz život podignute glave. Nikom nikada ništa nisam pomislila ili učinila loše. Svakog mogu da pogledam u oči. Nekada umem i ja da budem tužna, ali tada se povučem u sebi i da porazgovaram sama sa sobom u svom domu.
