Pokraj samog nekadašnjeg Carigradskog druma, na izlazu iz Lapova ka Markovcu i Velikoj Plani, u potesu Slatina, niče prelepo konačište Dačini vajati, koje će biti jedinstveno ne samo u tom kraju, već i u celoj Srbiji.
Na imanju od oko dva hektara trenutno se nalazi vajat, star više od 100 godina, letnjikovci, fontana ispod koje će biti jezero, tu su i paunovi i morke, uveliko se gradi ogromno dečje igralište… Prostor je ulepšan travom, ružama i raznim etno-detaljima. Sve to su osmislili i počeli da ostvaruju Jelena Jelenković, njena mama Olivera Spasojević i tata Rajko Jelenković iz Lapova. Olivera i Rajko su, kada im je propala štamparija jer klijenti nisu na vreme izmirivali svoje obaveze, pre 16 godina otišli u Pariz.
Čežnja za zavičajem
Na privremenom radu ostaće još najviše tri godine, koliko im treba bi da uradili sve što su zamislili.
– Ne mogu da vam opišem koliko čeznemo za zavičajem. Pošto svi volimo naše Lapovo, želeli smo da uložimo baš u njega i da ostavimo nešto jedinstveno i neophodno našim sugrađanima. Sve što budemo napravili biće isključivo od prirodnog materijala – drveta, kamena, trske, ćeramide i biber-crepa. U više sela smo kupili vajate, a ostalo je samo da ih prenesemo i namontiramo. Stari su više od 100 godina, kupili smo i mlekaru stariju od dva veka – ponosno će Olivera, koja radi kao guvernanta, dok Rajko postavlja stolariju na zgradama.
Ćerka Jelena je u Pariz kod roditelja otišla kada je završila srednju školu. Mislila je, kaže, da će da joj bude bolje, ali joj se nije dopao tamošnji način života. Zaposlila se, udala, ali je shvatila da izabranik njenog srca nije pravi čovek za nju. Razvela se i maštala da se vrati na rodnu grudu, jer su joj nedostajali prijatelji, sloboda, druženje. Najsrećnija je bila kada se sa sinom Danielom Nikolićem ponovo obrela u Lapovu.
– Roditelji su mi lepo govorili da nisam neko ko bi trpeo gazdu i radio kod nekog. Kad sam se vratila, razmišljala sam čime bih mogla da se bavim. Pomislila sam da bi to mogao da bude kafić, ali sam brzo odustale od te ideje, jer ih ima na svakom koraku. Potom sam htela etno-selo, ali sam u razgovoru sa roditeljima shvatila da je to krupan zalogaj za nas. Onda smo se odlučili za konačište Dačini vajati, nešto originalno, što nedostaje Lapovu. Svakim danom, kako se moja ideja ovaploćuje u prelep prostor, shvatam da sam oduvek, zapravo, želela da napravim nešto ovako – srećna je Jelena.
Sve za decu
Ona kaže da na početku želi da da primat deci, pa prostor najpre prilagođava njihovim potrebama. U toku je izgradnja velike igraonice na otvorenom, napravljene su dve volijere u kojima su paunovi i morke, a, pošto planiraju da organizuju nastavu u prirodi, jahanje poni konja, biciklističke staze, vožnju kvadovima i druge aktivnosti za mališane, biće još sitnih životinja i konja, kako bi ih približili deci i kako bi ona, koja ih nikada nisu videla, mogla da ih uživo dožive.
– Centralni deo imanja činiće originalni prostor od kamena sa raznim sadržajima. Kompleks počinje od fontane, pored koje će biti prostor za venčanja, ali i za održavanje raznih kulturnih manifestacija. Ispod smo napravili amfitetar za goste, na koji će se nastaviti jezero sa plovkama i labudovima. Mislim da će ovaj ambijent biti zanimljiv mladencima, jer trenutno su im na raspolaganju samo klasične sale za iznajmljivanje. U sklopu etno-kompleksa biće i restoran, bungalovi, kojih će za početak biti pet – priča Jelena, koja je prepuna originalnih ideja za oplemenjivanje ovog prostora, u čemu joj, pored roditelja, pomaže momak Stefan Krstić iz Kruševca.
Stefan trenutno radi u Lapovu, ali ne želi da nam otkrije da li će oni možda biti prvi mladenci, koji će se ovde venčati, istina i ne poriče da je to moguće.
Ime po sinu
Jelena kaže da je ceo kompleks dobio ime po njenom sinu Danielu, koga svi od milja zovu Dača.
Sneškijada
Ova vredna i ambiciozna porodica planira da uspostavi saradnju sa vrtićima i školama, kako bi mogla da organizuje što raznovrsnije aktivnosti za mališane. Napraviće i baštu u kojoj će deca moći da sade šta žele i da kasnije ubiraju plodove svoga rada.
Jedna od nesvakidašnjih zimskih manifestacija svakako će biti Sneškijada, a dete koje bude napravilo najlepšeg Sneška Belića, dobiće prigodan poklon. Jelenkovići bi voleli da ta manifestacija preraste u tradicionalnu i da se u nju uključe i mališani iz okolnih mesta.
Snahina stolica i svekrvina klupa
Najzaslužniji za svaki detalj od kamena je vajar Života Denić, koji je svoj umetnički dar pretvorio u nesvakidašnji prostor. Pored platoa za venčanja i fotografisanja mladenaca, napravio je Šumadinca i Šumadinku, snahinu stolicu i svekrvinu klupu.
– Uobičajeno je da mlada sa svekrvom ne razgovara već prvog dana. Kako to gosti ne bi primetili, a familija ne bi ogovarala, svekrva može da sedne na svoju klupu. Kada se završi fotografisanje, mladenci prolaze pored klupe, a svekrva može neprimetno da se uključi u povorku. Klupa ima dva rukohvata, koji simbolizuju kameleona, ribu i zmiju. To je zbog toga što svekrve mogu da budu kameleoni i da se prilagođavaju situacijama, da ćute kao ribe i da trpe, a mogu i da budu zmije. Pored klupe je mladina stolica, koja je niža za tri santimetra. Stolicu sam ukrasio kamenim cvetom, jer je ona mlada osoba, a uradio sam i Aladinovu lampu, koja će možda da joj pomogne da joj se svekrva prikloni – šali se vajar Života.
Pukovnik kuvao vojnički pasulj
Iako konačište još nije zvanično otvoreno, pošto svi radovi nisu završeni, u Dačinim vajatima organizovane su već dve manifestacije. Za Vaskrs je Kolo srpskih sestara organizovalo farbanje jaja, a nedavno je održana dvodnevna 7. likovna kolonija Svetlost, u kojoj je učestvovalo 10 slikara iz Lapova i okolnih opština kao i mališani iz ovog grada. Opština Lapovo i Kulturno-turistički centar “Stefan Nemanja” obezbedili su materijal za slikanje, a Kolo srpskih sestara i Dačini vajati hranu za učesnike. Goste je vojničkim pasuljom, spremljenim u pravom vojnom kazanu, oduševio Mijo Pavlović, pukovnik u penziji, koji je pripremio ovaj delikates. Dela nastala u koloniji biće izložena u Kulturno-turističkom centru.
Stiže i brod
Naredne godine stiže i brod, koji je već kupljen i samo treba da se preveze s Dunava. Biće postavljen u vodi koja će da se spušta od fontane ka jezeru, pored platforme koju čini amfiteatar i separe za najbliže prijatelje domaćina. Brod je dug 12 metara, imaće jarbol, a biće ukrašen gusarskim zastavama i drugim detaljima. Gosti će nesumnjivo uživati da u njemu sede, ručaju i razgovaraju.
