Tako na pitanje o ličnoj predstavi o savršenoj sreći, Dačić kaže da je “savršenstvo dobro samo kao cilj, kao nešto čemu se teži, a ne kao neko stalno stanje”.
A najsrećniji je bio kada…Gde ste i kada bili najsrećniji? |
– Dostići savršenstvo znači kraj, tada više nemaš šta da radiš, šta da menjaš. Samim tim, kakva bi to sreća bila kada bi bila savršena? Kada više ne bi imao o čemu da sanjaš i ka čemu da ideš? Užasno dosadno to zvuči, tako da ostajem pri onoj ne-savršenoj sreći, u kojoj težim njenom savršenstvu, a nadam se da ga nikad neću dostići – kaže ministar spoljnih poslova i priznaje da još uvek ima “još uvek mnogo strahova i da su i danas oni sasvim realni”.
– Imam jako mnogo strahova i danas su oni sasvim realni, tako da se najviše plašim da će mi život proći u strahu od njih. Zato i stalno nešto radim, čak i izmišljam nove poslove, samo da o tome ne bih razmišljao. I uglavnom sam ih potisnuo i zaboravio. Radeći – otkriva Dačić i šaljivo odgovara na pitanje s kojom se istorijskom ličnošću identifikuje.
– Slavica Đukić Dejanović, moja partijska drugarica, postala je direktor bolnice “Laza Lazarević” i čvrsto sam ubeđen da bi me, kada bih sad rekao da se identifikujem sa nekom istorijskom ličnošću, ljubazno pozvala da svratim do nje na kafu. I ne bi me više pustila – šaljivo odgovara on i dodaje da se divi “osobama koje ne odustaju” i dodaje da ne podnosi svoju osobinu koja ga ponekad tera da “ipak odustane”.
Još neki zanimljivi odgovoriAko biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, šta biste bili? Koliko su mi poznata dosadašnja iskustva, imao bih samo dve mogućnosti. Ili da budem sin Božji, ili vampir. Ne znam za druge slučajeve. To ću da sačuvam za onu kaficu sa Slavicom. Kako biste voleli da umrete? Ne bih voleo. Koji je vaš moto? – Moto se stavlja na konzerve, ne na čoveka. |
– Zato nikada ne odustajem. Zbog sebe i svojih mogućih slabosti – dodaje on i kaže da je njegova najveća ekstravagancija to što se rodio u Prizrenu, odrastao u Žitorođi i postao premijer.
Ministar unutrašnjih poslova kaže da mu je omiljeno putovanje u Kavafijevo, u Itaku, ali smatra i da to može biti i “svako putovanje koje nema kraj, i kojem je samo sebi put i cilj”.
Na pitanje šta ne voli u svom izgledu, Dačić je odgovorio:
– Razmišljanje o tome tera u razne vrste nezadovoljstava. Upravo zato sam se sa svojim izgledom odavno pomirio, priznao sve mane, i dalje o tome ne razmišljam. Uostalom, zar nisam već rekao da je savršenstvo dosadno? Pa i ono fizičko.
Kako je rekao Dačić, ljubav njegovog života je njegova porodica
– I, kao i u svim velikim ljubavima, vrlo malo vremena imam da budem sa njima, dodao je on.