Zato će ministri inostranih poslova koalicije zemalja, na čelu s Amerikom, koje se aktivno bore protiv terorista Islamske države, sutra (3. decembra) u Briselu, na sastanku na kojem učestvuje i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, razmotriti koliko se odmaklo i šta ubuduće preduzeti za slamanje okrutnog nasilja koje u Iraku i Siriji sprovode anatični, krajnje svirepi džihadisti, oslanjajući se na svoje potpuno iskrivljeno tumačenje islama.
Taj, kako je rečeno, iza "dobro zabravljenih vrata" zamišljen sastanak ministara šezdesetak zemalja koalicije, koju predvode SAD, sazvao je u sedištu NATO američki državni sekretar Džon Keri.
Jedan od bitnih razloga je i bojazan da bi Islamska država svoj terorizam mogla preneti i u Evropu, Ameriku i druge delova sveta.
Među preko 30 hiljada terorista Islamske države su polovina iz arapskih zemalja, blizu četiri hiljade su fanatici koji su došli i državljani su zapadnih zemalja, dok je među "strancima" i pet hiljada Čečena, kako je to obelodanio francuski stručnjak za vojnu strategiju Pjer Servan.
Jedno od ključnih pitanja je koje bi snage, pored Kurda, mogle podržati i kopnene operacije, pored vazdušnih udara SAD i još nekih država na položaje džihadista Islamske države u Siriji i Iraku. Mnogi zapadni visoki civilni i posebno vojni zvaničnici smatraju da se bez kopnenih trupa ne mogu uništiti islamski teroristi, jer na kraju takođe neke trupe od njih moraju osloboditi, preuzeti teritorije u Iraku i Siriji.
Potom se postavlja i pitanje političke budućnosti Sirije i Iraka, a već se čuju i mišljenja da bi od te dve zemlje mogle nastati labave konfederacije, pa i delom nove države, kao što to posebno žele turski Kurdi, dok je Ankara žestoko protiv.
Izvori zapadnih vlada su preneli da se razmišlja o tome da se za borbu protiv džihadista privuče i deo sunitskog stanovništva u Iraku, koje inače ne malim delom podržava Islamsku državu jer se smatralo ugnjetenim od prethodne vlade u Bagdadu na čijem je čelu bio šiit Nuri al Maliki, koji je u svim državnim i ekonomskim strukturama i poslovima davao veliku prednost šiitskom življu.
To je navelo i deo bivših oficira armije i laičke državne uprave u američkoj intervenciji ubijenog predsednika Sadama Huseina da se kao dragoceni vojni, odnosno civilni iskusni stručnjaci priključe Islamskoj državi, a dobar deo lakog oružja, artiljerije i tenkova su džihadisti oteli ili zaplenili od iračke armije.
Sad bi u novoj strategiji razbijanja džihadističkih struktura trebalo privući i oficire nekadašnje armije Sadama Huseina koji su nisu pristali da budu u službi jezivog nasilja koje i nad civilima vrše pripadnici Islamske države.
Zasad su unutar zapadnih saveznika Koalicije sukobljena mišljenja Turske i Francuske, koje bi da se uz tursko-sirijsku granicu proglasi vojna zona zabrane letenja, dok to smatraju neuputnim naročito Amerikanci. Turci i Francuzi, ali i Saudijska Arabija i još neke arapske članice Koalicije, smatraju da bi uz slamanje terorista Islamske države
trebalo podržati i sirijske snage koje se bore za rušenje režima sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Amerikanci, bar većina u vlasti u Vašingtonu, su ubeđeni da je apsolutno najvažnije uložiti sve napore da se najpre razbiju, oslabe i s vremenom, a što može trajati godinama, i potpuno unište strukture Islamske države.
Prema zapadnim obaveštajnim izvorima, taj sukob oko strategije prema džihadistima je bio i uzrok nedavne ostavke američkog ministra odbrane Čaka Hegela koji je došao u sukob s predsednikom Barakom Obamom, jer je smatrao da se mora udariti i na sirijskog predsednika Asada, budući da u borbi protiv Asada Islamska država delom okuplja svoje pristalice. To nisu prihvatili Obama i načelnik generalštaba američke vojske
general Martin Dempsi, ali je Hegel imao podršku Turske i Saudijske Arabije, budući da Ankara i Rijad žele da sruše Asada kojeg podržava šiitski Iran.
Tu se uplelo i pitanja pada svetske cene nafte, iza čega u najvećoj meri stoji Saudijska Arabija, koja time želi da nanese ekonomsku štetu i oslabi "sve koji podržavaju Asada – od Irana do Rusije".
