– Živimo u Americi i retko dolazimo u Srbiju i Kosovsku Mitrovicu, odakle smo se pre tri decenije otisnuli u beli svet, ali posredstvom “Vesti”, drugih medija i humanitarnog portala “Ljudske sudbine”, pratimo šta se događa u otaxbini i rodnom kraju i često tugujemo zbog nemilih događanja na Kosovu i Metohiji, ali i zbog teških muka sa kojima se suočavaju stari, bolesni i siromašni u zabitim selima na severu Kosova, Rogozni, Goliji, Kopaoniku i Pešteru. Posebno smo ganuti teškom borbom koju decenijama, da bi pomogli svojoj nepokretnoj deci, vode dvoje Novopazaraca, samohrana majka Bajra Suljević i samohrani otac Vukomir Tomović.
Briga o bolesnim
Ovo je deo iz pisma koje je, početkom januara, sa ukupno 400 dolara, iz Njujorka u Novi Pazar uputila porodica Nedeljković sa molbom humanitarcu Hidu Muratoviću da po 200 dolara uruči Bajri Suljović, koja godinama sama brine o nepokretnoj ćerki Arijeti i Vukomiru Tomoviću, samohranom ocu iz naselja Šestovo, koji bez ikakvih primanja i penzije sam izdržava od rođenja paralizovane i nepokretne sinove Ivana i Predraga.
– Svaka im čast, malo je danas takvih roditelja, zabrinuti smo za njihovo zdravlje i bogu se molimo da požive što duže kako bi, kao i do sada, mogli da brino o njihovim najdražima: Arijeti, Ivanu i Predragu.Šaljemo im po 200 dolara, našu prvu pomoć koja, nadamo se, neće biti i poslednja. Ovo im je i poruka da nisu sami i da će uvek biti dobrih ljudi spremnih da im pomognu – dodaje se u pismu iz Amerike.
– Svaka pomoć nam je dragocena, samo za kiriju, ogrev i struju mesečno nam je potrebno najmanje 200 evra.. Da radim ne mogu, jer svakog trenutku moram da budem uz bolesno dete, a i zdravlje mi ozbiljno popušta, imam probleme sa srcem, baš se bojim kako ću dalje – priča Bajra Suljović dok u podstanarskoj sobici na periferiji Novog Pazara bdi nad svojom ćerkom Arijetom koja ne govori, ne ustaje i ne može sama da se hrani.
Otac bez osećaja
– Šta da radim, bog je hteo da bude ovako.. Borim se punih 27 godina, dan-noć. Samo sam bila odsutna nedelju dana dok sam zbog srčanih problema bila u bolnici.. Samo ponekad pomogne mi rođaka.. Ceo svoj život posvetila sam Arijeti nadajući se da će medicina napredovati i da će možda za nju biti leka.. Još se nadam, mada je nada sve manja – priča ova hrabra samohrana majka koju je suprug ostavio još dok je Arijeta bila u stomaku, istog trenutka kada su im lekari saopštili da će roditi dete sa ozbiljnom anomalijom.
Sličnu životnu muku ima i Vukomir Tomović, nekada žitelj zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni, a sada stanovnik novopazarskog prigradskog naselj Šestovo gde je uz pomoć čitalaca “Vesti” svojevremeno izgradio kuću.. Od pre nekoliko godina, od smrti supruge Zorke, Vukomir sam brine o sinovima Predragu i Ivanu, obolelim od teškog oblika mišićne distrofije i od malih nogu vezanih za invalidska kolica.
Da bar kolica imamo… Raspolažemo samo jednima već dotrajalim koja Ivan i Predrag naizmenično koriste. Od kako smo u Novom Pazaru mnogo nam znači blizina zavoda Novopazarka banja gde Ivan i Peđa povremeno imaju rehabilitaciju, ali i pomoć dobrih ljudi sa svih strana sveta, mahom čitalaca Vesti.. Kad god nam zagusti i ostanemo bez dinara, bog nas pogleda, pa nam neko iz dijaspore pošalje donaciju.. Evo i ova od porodice Nedeljković stigla nam je u pravom trenutku, baš kada nam je ponestalo ogreva, ali lekova za Ivana i Peđu. Hvala im beskrajno, ne znam šta bi mi i šta bi bilo sa nama da nije ovako dobrih ljudi – ističe Vukomir i naglašava da i njegovo zdravlje ozbiljno popušta i da strahuje: ko će brinuti o Ivanu i Predragu ako se on teže razboli ili ih zauvek napusti..
Imao sam pakao od života i zbog mene ne bih žalio sutra da umrem, a zbog njih bi voleo da poživim stotinu godina… Šta bi oni ovako nemoćni i sami bez mene – pita se ovaj hrabri samohrani otac.
Katarina živa rana
Vukomir ima i trećeg zdravog sina Zorana koji, kad je nesreća u pitanju, “ide očevim stopama”, jer je i njegova petnaestogodišnja ćerka, a Vukomirova unuka, Katarina obolela od iste bolesti kao i stričevi Ivan i Predrag i vezana je za invalidska kolica…
Ne znam šta smo to bogu zgrašili da nas ovako kažnjava.. Od moje tri rane Katarina je najsvežija i najveća – priča Vukomir.
Samo za ogrev i hranu
– Nikad se Arijetin otac nije javio, niti pitao za ćerku, ni ja ga nisam tražila.. Čula sam da negde u Nemačkoj ima novu porodicu. Da je bar pomoć države veća – jada se Bajra i naglašava da od socijale ne može ni ogrev da kupi..
Da nije ovako dobrih ljudi mi bi gladovale… Hvala porodici Nedeljković i svima koji su nam mnogo puta pomogli, uvek u pravom trenutku – poručuje Bajra.
