Da zaborav ne pokrije Solunce

0

PROBUDILI OSEĆANJA: Darko, Dragan, Bane i Petar
 

Protiče jubilarna godina obeležavanja veka od početka Velikog rata, a da sećanje ne pređe u zaborav, u Parizu i među srpskim dijasporcima pobrinulo se udruženje Balkan omnibus na čelu sa profesorom Petrom Gojkovićem. Organizovali su izložbu 45 fotografija iz perioda 1914-1918, ondašnjih majstora foto-scene Miloja Igrutinovića i Rista Marijanovića, vrata su im u svečanoj sali crkve Sveti Sava otvorili parohijani, za njih su emitovali film "Milunka Savić" autora Svetozara Pavlovića. Interesuje to naše ljude, u tišini su odgledali ono što je nekad bilo i pomolili se: "Bože, nikad više", a male priče ponudio im je beogradski profesor Ivan Stratimirović, prethodno se naradivši u ime Saveza potomaka i prikupivši autentične ratne fotose.

Srpski borci u Prvom svetskom ratu
 

– Nikako ne smemo da zaboravimo najpresudnije vreme za srpski narod, kad su se prekrajale granice, a Srbi posle proboja solunskog fronta iz rata izašli i kao pobednici – naglasio je prof. Ivan Stratimirović.
Na istom mestu, narednog dana, na red je došao dokumentarni film "Srbija 1914-1918" reditelja Miomira Mikija Stamenkovića; diskutovalo se sa grčem u stomaku i saosećanjem u teškoj sudbini, ali i sa ponosom što smo imali pretke kojim je otečenstvo proticalo krvlju i koji su za slobodu junački ginuli. Pamtimo ih!
Među jubilarnim prezentacijama najpitkija je, ali sa mnogo suza, održana u Kulturnom centru Srbije. Sviralo se i pevalo, teško uzdisalo, maramicom brisali vlažni obrazi. Upriličio je to kvartet Balkan Omnibus koji je od početka udarao na najdublje emocije, na rodoljublje i neizlečivu nostalgiju. U uvodu je teren pripremio izvanredni dokumentarac "Marš pobede", nastavak je bojila muzika iz perioda 1914-1918. godine.

Kralj Aleksandar Karađorđević u prvom planu
 

Kako prvi tonovi odjeknuše, tako kanu prva suza. Sviraju Petar, Dragan, Bane i Darko, u srce direktno žacnu "tamo su živote dali, zajedno otac i sin", svaka pesma nosi svoje poreklo, opisuje ga voditelj Dragana Pajović, dok muzika oslikava strepnju, tugu, bol, nadu, snagu, veru, sve što nam nije strano, a što začini pevni poklič: "Ponosno kličem, živela Srbija".

 

 

Jake emocije
– Emocije su jake. Slava našem srpskom narodu, našim ratnicima. Uvek su nas napadali i uvek smo se branili – rekla je Ljiljana Mitrović.
– Moj otac je bio učesnik u Balkanskom ratu, posle je prešao Albaniju i brodom za Solun. Imao je više medalja. Njegovu majku su Austrijanci obesili na jabukovo drvo ispred kuće. Nemci su ga mučili 1941. godine. Dobio je Spomenicu. Znam to iz porodičnih priča – govori Gordana Mirković.

 

Slavne i pesme
– Želja mi je da se ne zaboravi ono što se Srbima dešavalo posle balkanskih ratova, odmah su uleteli u Prvi svetski rat i stvorili Jugoslaviju, a niko nije potvrdio je li to bilo dobro. Pesme koje smo ove večeri ponudili poznate su u narodu, od "Marša na Drinu", preko "Tamo daleko", "Kreće se lađa francuska", "Oj, Moravo, moje selo ravno", "Ja sam ja, Jeremija", "Vojnikovo pismo sa fronta", uvrstio sam i dve novije pesme "Znaš li odakle si, sine" i "Dragofilu Saviću, kaplaru". Za završnicu sam ostavio originalni snimak Solunca Miloša – razrađuje svoju ideju profesor Petar Gojković.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here