"Imaćemo patrijarha, ali nećemo Pavla". Ovo je, uz ostalo, rečeno za okruglim stolom posvećenom ličnosti preminulog prvog čoveka Srpske pravoslavne crkve, koji je proteklog vikenda održan u Srpskom centru Bonirig u Sidneju.
Rečenicu o izboru nove ličnosti izgovorio je protojerej-stavrofor Đuro Đurđević, koji je tog jutra doputovao iz Beograda, sa sahrane. On je učesnicima, u stvari, preneo kratak razgovor koji je tamo vodio sa jednom ženom koja ga je pitala: "Kažite mi, ko će sada biti patrijarh Pavle?"
Da budemo ko naši dedovi
"Patrijarh Pavle nije prestao da nas opominje da budemo ono što su naši dedovi bili. Da poštujemo Boga onako kako su ga oni poštovali, ako želimo da Bog nas brani. Ali se ona Evropa, koja ratuje protiv Srba više od osamsto godina, unutra uvukla i potkupila neke srpske političare i književnike, da među Srbima produže taj rat i ne slušaju svete ljude. Sveti patrijarh Pavle hteo je da nas prikupi i privede tamo gde je nama mesto, u Božjem narodu, da budemo ljudi, a neljudi nikada", naglasio je Balać. |
– Neko će biti patrijarh, biraju ga sad u januaru. Ko god bude, biće patrijarh. Ali, ni jedan neće biti Pavle – odgovorio joj sveštenik hrama Svetog Georgija u Kabramati.
O utiscima iz glavnog grada u te dane oproštaja od skromnog velikog čoveka, prota Đurđević kaže:
– Beograd je bio spreman da dočeka toliku masu vernih, po nekoj proceni bilo je 800.000, možda i više ljudi. Sve vreme ništa se nije desilo, ni jedan incident, ni jedan prozor, ni jedno staklo, ni jedan auto nije oštećen. Ama, ništa se nije desilo da naruši ispraćaj svetog čoveka.
I tu je bila velika zagonetka, kako je mogao jedan mali, skromni, smerni čovek da tako "komanduje" jednom velikom ljudskom masom koja se sabrala, od Patrijaršije do Vračara, i od Vračara do Rakovice, na putu dugom oko 20 kilometara. To je zaista bio nesvakidašnji prizor.
