Kod spomen-kosturnice u Dragincu povodom 83. godišnjice stradanja 2.950 civila iz ovog i okolnih sela koje su vojnici Vermahta streljali 1941, održana je Državna komemorativna ceremonija.
Uz sve počasti vence su položili Đorđe Todorov, državni sekretar Ministarstva za rad, predstavnici Grada Loznice, Centra za kulturu “Vuk Karadžić”, OŠ 14. oktobar u Dragincu, Memorijal Draginac, učenici i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i potomci streljanih. Todorov je rekao da je Draginac tih oktobarskih dana bio poprište “nepojmljivog straha i ratnog užasa”, jer su nemački okupatori izvršili stravične zločine nad nevinima.
– Sećajući se postradalih osećamo duboku tugu, ali i odgovornost da činimo sve što je u našoj moći da se takvi užasi nikada ne ponove. Naša je obaveza da prenosimo istinu o tome šta se ovde desilo i ne dopustimo da zaborav prekrije nevine žrtve ove tragedije. U nama nema prostora za mržnju, naš narod nikada nije mrzeo druge, mislio da je nečiji život stostruko vredniji od drugoga, niti je otimao od drugih. Hvala vam što održavamo kulturu sećanja neophodnu za naš stradali narod, neka ovde pali nikada ne budu zaboravljeni – rekao je on.
Zamenik gradonačelnika Loznice Petar Gavrilović je kazao da je naša sveta dužnost prema stradalim precima, kao i potomcima, da negujemo kulturu sećanja, da se uvek i na svakom mestu borimo isključivo istinom i činjenicama protiv revizije istorije, da ne dozvolimo da, u svetlu novih geopolitičkih trendova, krvnik postane žrtva, a žrtva krvnik.
– Malo koji narod na svetu je tako često bio na ispravnoj strani istorijske pozornice, a tako mnogo stradao i ispaštao, kao srpski – istakao je on.
Streljanje u Dragincu prvi je masovni zločin počinjen nad civilima u Drugom svetskom ratu u okupiranoj Srbiji i prethodio je onima u Kraljevu i Kragujevcu tokom oktobra 1941. U selima gornjeg Jadra od 13. do 19. oktobra nemačka kaznena ekspedicija je streljala nedužne i nemoćne civile. Pošto nisu u Dragincu mogli da ispune kvotu od 2.300 osoba prema naredbi da za jednog ubijenog nemačkog vojnika streljaju 100, a za ranjenog 50 ljudi, nemački vojnici su krenuli 16. oktobra da ubijaju i po okolnim selima spaljujući domaćinstva i ubijajući i domaće životinje. Pobijeni civili, žene, deca, starci i muškarci, sahranjeni su u zajedničke grobnice koje su posle rata uređene i obeležene, a 1961. posmrtni ostaci preneti su u jednu grobnicu gde je podignut spomenik i na tom mestu se svakog 14. oktobra održava komemorativni skup.
Streljana i beba
Iz sela Cikote je streljano 396 osoba, među njima 135 dece mlađe od deset godina i 190 ispod 14 godina, a u Koreniti 49 dece mlađe od deset i 65 koja nisu navršila 14 leta. Ukupno je iz jadarskih sela stradalo 305 mališana koji nisu dočekali 11. rođendan, a najmlađa žrtva bila je stara tri dana.
