Velikoj grupi dobrotvora iz celog sveta koji godinama, prateći naš Humanitarni most i podržavajući naše apele i akcije, pomažu starima, bolesnima i siromašnima u Raškoj oblasti, na Kosovu i Metohiji i severu Crne Gore, pridružila se prvih dana novembra i porodica Radenković iz Pariza koja je našim štićenicima na Pešteru, Rogozni i Goliji poslala donaciju od 500 evra.
Čekaju sneg
U svom propratnom pismu ova humana porodica ističe da prvi put šalje pomoć nevoljnicima u otadžbini i da, pre nego što padne prvi sneg, sa po 100 evra želi da obraduje: nepokretnu baku Danicu Veljović i njenog sina Radana koji žive u selu Pope kod Tutina, porodicu Paunović iz zabitog sela Ursule na Pešteru, siromašnog mladića Miloša Pavlovića iz Bekove na padinama Golije, siromašnu i upornu Dilju Drobnjak iz Pasijeg Potoka na Rogozni i teško bolesnu Muratku Ramičević iz Kladnice kod Sjenice.
– Ovo nam je druga radost u poslednjih mesec dana, nakon što smo obezbedili nešto drva i brašna, brzo smo ostali bez dinara. Donacija iz Pariza pomoći će nam da izmirimo dug za struju i jedno vreme ne strahujemo od isključenja. Da nije stigla ova pomoć, ne bismo imali od čega da platimo svetlo – priča baka Danica Veljović koja je godinama nepokretna i o kojoj u trošnoj brvnari, sklonoj rušenju, brine sin Radan.
Trula brvnara
– Zahvaljujući dobrim ljudima iz dijaspore, zimu dočekujemo prilično spremni. Jedina briga nam je naša brvnara koja “stoji” na trulim stubovima, pa svaka oluja može da je sruši. Nismo uspeli, jer nismo imali novca, da je renoviramo. Bogu se molimo da u njoj zdravi i živi dočekamo proleće. Hvala beskrajno dobrim Radenkovićima, Bog neka ih čuva – dodaje Daničin sin Radan.
Pomoć iz Pariza puno znači i teško bolesnoj Eneli Baltić Paunović koja, nakon smrti supruga Željka, u planinskoj zabiti sama brine o petoro dece. Tokom cele godine naši čitaoci su slali Eneli pomoć i podržavali njene napore da na periferiji Sjenice izgradi manju kuću i svoje mališane poštedi velikih snegova i svakodnevnih pešačenja. Mada joj je stiglo oko 5.000 evra, Enela još nije uspela da obezbedi plac, pa će i ovu zimu provesti u svom selu Ursule i sama će morati da se bori sa siromaštvom, bespućem, snegovima i mrazevima.
– I nama je donacija iz Francuske stigla u “minut do 12”. Pomoći će nam, dok je vreme još lepo, a put do našeg sela prohodan, da u Novom Pazaru kupimo koji džak brašna i druge namirnice. Hvala beskrajno porodici Radenković – ističe Miloš Pavlović, siromašni mladić iz sela Bekova na Goliji. U planinskoj zabiti, u totalno oronuloj kući bez vode i kupatila, Miloš živi sa teško bolesnim ocem Milanom i majkom Radmilom. Do ovoga leta imali su samo šest ovaca i živeli od Miloševog nadničenja. Zahvaljujući tekstovima u “Vestima”, dobrotvori iz Kanade kupili su im kravu, a humanitarac Hido Muratović električni šporet i mobilni telefon.
– Živimo teško, ali malo bolje nego prošle godine. Hvala “Vestima” i svim dobrotvorima koji su nam pomogli – poručuje ovaj skromni i vredni gorštak sa Golije.
Duže od decenije Muratka Ramičević iz sela Kladnica kod Sjenice živi sama i u bolesti i sirotinji bije tešku bitku za goli opstanak. Isto toliko uz nju su i čitaoci “Vesti” koji su joj sagradili kuću, kupovali lekove, obezbeđivali ogrev i hranu.
Srčana mana
– Imam tešku srčanu manu, moje srce radi sa samo 30 odsto kapaciteta, nemoćna sam da bilo šta radim. “Vesti”, humanitarac Hido Muratović i dobrotvori iz celog sveta spasavaju me pred svaku zimu. Pomoć mi je stigla i pred ovogodišnje snegove i mrazeve. Bog neka čuva i nagradi porodicu Radenković i sve moje dobrotvore, šta bih ja bez njih – pita se Muratka sa Peštera.
Dilji za struju
Pomoć iz Pariza puno znači i siromašnoj Dilji Drobnjak koja sa suprugom Milankom teško živi u selu Pasiji Potok na Rogozni. Ova Albanka iz Skadra na Rogoznu je došla da bi zasnovala porodicu i u poznim godinama postala majka. Želja joj se još nije ispunila, ali ona i Milanko ne odustaju i nadaju se nasledniku i, uprkos bespuću i sirotinji, ostanku na svom kućnom pragu. Donaciju porodice Radenković potrošiće za plaćanje struje kako bi, kako naglašavaju, tokom zime mogli mirno da spavaju i ne strepe od isključenja.
