Mada je na Pešteru , Goliji i Rogozni još leto i izuzetno je toplo, pripreme za zimu, koja u ove planinske krajeve stiže znatno ranije nego u druge delove Srbije, u punom su jeku. Obezbeđuju se drva, nabavlja ugalj, kreće kupovina brašna, drugih namirnica i knjiga, sprema se zimnica
Oronule kuće
Da tokom dugih i hladnih zimskih dana zagreju svoje uglavnom oronule i ledene straćare trude se i brojni štićenici našeg Humanitarnog mosta, među kojima je najviše siromašnih, bolesnih i usamljenih staraca i đaka pešaka.
– Kad vidim traktore sa drvima i užurbane drvoseče odmah se uznemirim, znam da je vreme za ogrev, a ja u kući nemam ni drveta, ni dinara, da nije povremene pomoći dobrih ljudi iz naše dijaspore, ni za hleb i lekove ne bih imao. Dve decenije živim sam, nikoga svoga nemam, primanja nikakva nemam, pa uvek strahujem da se tokom zime ne smrznem i razbolim – priča polušlogirani Dušimir Vuksanović, jedini žitelj zabite Pačevine na Goliji kome naši čitaoci godinama pomažu da preživi na siromašnoj i opusteloj planini.
Da tokom priprema za zimu starini Dušimiru bar malo bude lakše pobrinula se ovih dana humana porodica Kovač iz Danske koja mu je poslala donaciju od 150 evra.
– Biće za dva metra drva što je četvrtina mojih potreba za zimu, nadam se da će mi još neko pomoći i da se u januaru i februaru neću smrzavati, verujem da to ne bi dozvolile ni moje komšije iz susednih sela, više puta su mi donosili hranu i lekove i spasavali me kad sam imao moždane udare i bio između života i smrti – ističe Dušimir i uz neizmernu zahvalnost donatorima iz Kopenhagena i naglašava da mora imati i zalihe brašna, drugih namirnica i lekova, a raste i dug za struju.
Sa potpuno istim nevoljama suočava se i starica Slobodanka Milošević iz zabitog sela Znuća na Rogozni koja, kao još mnogo siromašnih i bolesnih baka u ovom delu Srbije, živi sama, bez primanja i ikoga svoga.
– Sada nam je ogrev najvažniji, jer hladne su i duge zime na Rogozni. Samo za drva, struju i namirnice(nešto moram imati u rezervi) potrebno mi je bar 500 evra, to su za mene ogromne pare, pravo bogatstvo – žali se starica.
Šlogirana
Da i baki Slobodanki, koja je takođe delimično šlogirana, jesen i zima bar malo budu lakši pobrinuo se naš čitalac Mirko Stanković iz Švajcarske koji joj je poslao 200 franaka i propratno pismo kojim je bodri i naglašava da posredstvom “Vesti” godinama prati njenu borbu u samoći i sirotinji i da joj se divi.
– Hvala mu mnogo, veliki je to čovek kad se na tolikoj udaljenosti, tamo negde u belom svetu, setio mene stare i nemoćne u ovoj pustinji. Čim sakupim još neki dinar ili evro kupiću drva, imam i obećanje dvojice mladića iz susednog sela da će ih iscepati i pomoći mi da ih ubacim u kuću, nadam se da ću se uz pomoć dobrih ljudi dočekati još jedno proleće – ističe starica.
Već smo više puta pisali da među dobrotvorima koji pomažu sirotinji u Raškoj oblasti ima puno humanih ljudi svih vera i nacija i stranaca koji sarađuju sa našom dijasporom i čitaju “Vesti”. Jedan tih dobrotvora je i Sara Tomašek, Poljakinja iz Austrije, koja u Beču godinama sarađuje sa nekoliko srpskih porodica. Ona je poslednjih avgustovskih dana, zajedno sa bratom Gregorom, takođe žiteljem austrijske prestonice, sa po 100 evra obradovala usamljenu baku Stanicu Milojević iz Dobrinje kod Tutina i porodicu Milanović iz ŽunjeviĆa na Rogozni.
Hvala do neba
– Hvala beskrajno dobrotvorki iz Beča, bog joj dao sreće i zdravlja, deo donacije potrošiću za lekove, a deo za namirnice, stiže jesen, valja se pripremati za zimu – kaže baka Stanica i takođe se nada da je dobri ljudi neće zaboraviti.
Siromaštvo
Duže od decenije naši čitaoci pomažu i porodici siromašnog Milana Milanovića sa Rogoznom, u zabitom selu Žunjevići Milan jedva prehranjuje suprugu Evu i ćerku Mariju, da im nije bilo naših čitalaca, a posebno Marka iz Sidneja, koji Mari šalje stipendiju, Milanovići bi teško opstali na raseljenoj planini. Donaciju će potrošiti za nabavku brašna i drugih namirnica, dobotvorki iz Beča šalju zahvalnost do neba, nadaju se da će im dobri ljudi pomoći da dotrajali šporet pre zime zamene novim.