Muka nas je devedesetih godina naterala da dođemo u Švajcarsku i da ovde potražimo sreću i bolji život. Sakupili smo se sa raznih strana bivše Juge, najviše iz srpskog i crnogorskog dela Sandžaka, nije nam bilo lako ali, hvala bogu, uz čestit rad, druženje i saradnju, stali smo na svoje noge i sada smo u mogućnosti i da pomognemo siromašnima i bolesnima u rodnom kraju o čijim nevoljama svakodnevno čitamo na stranicama Humanitarnog mosta.
Ovo je deo pisma koje je grupa dobrotvora iz Ciriha poslala na tri adrese u Srbiji i Crnoj Gori: porodici Milanović iz Žunjevića na Rogozni, Mihriji Murić iz zabitog sela Stup u opštini Rožaje i starici Emini Amčović iz sela Banovica na padinama Peštera. Uz svako pismo ovim nevoljnicima i dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta stiglo je i po 100 švajcarskih franaka.
– Bliži se zima, posla nemamo, nemamo ni namirnica, pa nam je svaka pomoć zlata vredna – ističe Milan Milanović koji u planinskoj zabiti na raseljenoj Rogozni, u oronuloj kuči bez vode i kupatila i sa samo jednom kravom(koju su mu svojevremeno kupili naši čitaoci) jedva prehranjuje suprugu Evu i ćerku Mariju – Maru, đaka-pešaka i učenicu četvrtog razreda osnovne škole.
– Platićemo dug za struju i obnovićemo zalihe brašna, ulja, soli i šećera, potrudićemo se i da naša Mara ima sve što joj je potrebno za školu – ističe, uz veliku zahvalnost donatorima iz Lucerna i svim drugim dobrotvorima koji pomažu da njegova porodica opstane na Rogozni, Milan Milanović.
Od kako je korona stigla u ove krajeve mi smo praktično odsečeni od sveta, daleko smo od asfalta i grada, selo je opustelo, pa danima ne sretnemo čoveka, tokom zime, koja samo što nije stigla, biće nam još teže – žali se Mihrija Murić iz planinskog sela Stup u opštini Rožaje koja godinama, radeći i najteže muške poslove i uz pomoć naših čitalaca, jedva prehranjuje i školuje sinove Enesa i Ernesa.
– Kupićemo još brašna i druge namirnice, to nam je sada najvažnije, hvala do neba dobrotvorima iz Švajcarske – poručuje ova hrabra majka sa severa Crne Gore.
Bolesna starica Emina Amčović iz zabite Banovice podno Peštera motri na svog sina Ismeta koji boluje od teškog oblika epilepsije i koga ni trenutak ne sme da ostavi samog. Dobri ljudi iz cele Evrope, mahom naši čitaoci, izgradili su im novu kuću, sada im povremenim donacijama pomažu da lakše pobede starost, bolest i sirotinju. Dobrotvorima iz Lucerna šalju velike pozdrave i beskrajnu zahvalnost.
Donaciju od 200 američkih dolara dobrotvor Omer Salihović iz Njujorka, rodom sa severa Crne Gore, namenio je (po 100 dolara) baki Hamidi Bihorac iz Krnje Jele na Pešteru i svojoj zemljakinji, već pomenutoj Mihriji Murić iz Stupa kod Rožaja. Obe su se mnogo obradovale, posebno baka Hamida koja se, kako kaže, još nije pripremila za hladne zimske dane.
Pomoć je stigla baš kad mi je najpotrebnija, sve će otići za struju, namirnice i lekove, Bog neka čuva i nagradi dobrog čoveka Omera – poručuje ova usamljena starica sa Peštera uz koju su naši čitaoci neprestano deset godina.
Radovao se i starina Dušimir Vuksanović, jedini žitelj zabite Pačevine u podnožju Golije, donacijom od 100 evra obradovala ga je porodica Tasić iz Pariza.
Iz dalekog Perta u Australiji, od našeg anonimnog čitaoca, pomoć od 100 tamošnjih dolara stigla je i Milanu Ackoviću iz sela Odojevići na Rogozni koji sam, u zabiti i sirotinji, brine o sestri Gorici, rođenoj sa smetnjama u razvoju. Pošto ni trenutka ne sme da se odvoji od bolesne i hendikepirane sestre, Milan ne može da radi i zaradi za život.
Hvala od srca
Milana i Goricu Acković hrani krava koju su im svojevremeno kupili dobri ljudi, vrt koji sami obrađuju i naši čitaoci koji im povremeno pošalju pomoć za namirnice i lekove. Dobrotvoru iz daleke Australije šalju velike pozdrave i još veću zahvalnost.
Namirice za zimske dane
Dušimir, teško bolesni i delimično šlogirani gorštak opstaje isključivo zahvaljujući pomoći komšija iz susednih sela i naših čitalaca. Kao i drugim nevoljnicima, pomoć iz Pariza dobro će mu doći da kupi lekove i namirnice za zimske dane kada će često biti odsečen od sveta.
