Komemoracija je održana uz prisustvo oko 600 preživelih logoraša i članova njihovih porodica, ali i brojnih udruženja logoraša čiji su članovi došli iz Rusije, Poljske, Češke, Holandije i drugih zemalja.
Zanimljivo je da je među preživelim logorašima konc-logora Dahau prvi put bio i Nikodije Mitrović iz Beograda koji je u jesen 1944. godine doveden sa 16 godina i tu je proveo vreme sve do 29. aprila 1945. kada su američke trupe oslobodile preživele u logoru Dahau.
Na komemoraciji je govorio i predsednik Nemačke Horst Keler koji je istakao značaj negovanja sećanja i uspomena na žrtve ovog stradanja, ali i stalnog podsećanja na zločine koje su "ljudi činili drugim ljudima samo zato što su drugačiji po veri, rasi ili političkim i drugim opredeljenjima".
"Logor Dahau je mesto koje u svesti mladih generacija treba da bude i opomena da se ovako nešto nikada više ne ponovi, ali i ne zaboravi tragedija ljudi koji su prošli kroz ovaj logor", istakao je Keler.
Među zvaničnicima na komemoraciji bili su i predstavnici država oslobodilaca, udruženja logoraša, kao i diplomatsko-konzularni predstavnici iz Minhena. Venac crvenih ruža sa lentom na kojoj je pisalo Republika Srbija na spomen-obeležje žrtvama konc-logora Dahau položio je i Boro Šuput generalni konzul Republike Srbije u Minhenu
Prvo stratišteKoncentracioni logor Dahau prve zatvorenike primio je 22. marta 1933. godine i bio je prvi u tadašnjoj nacističkoj Nemačkoj. On je postao "obrazac" po kome su kasnije otvarani brojni drugi konc-logori po Nemačkoj i Austriji, ali i drugim delovima Evrope.
Tokom 12 godina kroz logor je prošlo je više od 206.000 zatvorenika pripadnika više od 30 nacija. Zbog torture, gladi, bolesti i nehumanih uslova života umrlo je više od 40.000 logoraša. Spomen-kompleks u krugu nekadašnjeg logora otvoren je 9. maja 1965. godine na 20. godišnjicu oslobođenja poslednjih preživelih logoraša. |
