Stradanje Srba na Kosovu i Metohiji, ali i svih onih koji su doživeli tragičnu sudbinu tokom ratova u Hrvatskoj i BiH uskoro će biti dokumentovano kroz video-zapise i svedočenja njih ili njihovih porodica. Projekat je zamišljen po ugledu na američku Fondaciju Šoa koja do sada ima 56.000 audio-vizuelnih svedočenja na 44 jezika, iz 65 zemalja o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu.
Misija i obaveza
Fondacija Vizuelni arhiv srpskog stradanja iz Banjaluke je 2023. već započela posao kada je reč o srpskim žrtvama u BiH, a krajem prošle nedelje potpisan je memorandum o saradnji sa relevantnim udruženjima porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM, ali i iz drugih krajeva SFRJ.
– Od početka ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije, poginulo je i nestalo više od 50.000 Srba i pripadnika oružanih formacija, ali i civila. Naša misija i obaveza je da pokušamo da snimimo svako dostupno svedočanstvo o svakom od stradalih da bismo napravili bazu koja će ostati kao validan dokument za buduće generacije, ali i istraživače – ističe Denis Bojić, direktor Fondacije Vizuelni arhiv srpskog stradanja.
Kaže da je samo na prostoru Republike Srpske 20.000 članova porodica poginulih civila i vojnika, mahom roditelja ili supružnika.
– Ako na jednom mestu imamo sva svedočanstva, stradanje Srba sa KiM, žrtve nakon bombardovanja, stradanje na teritoriji RS, Srba iz Hrvatske, kao narod možemo imati ozbiljan istorijski argument – kaže on.
Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM, kaže da se poraz međunarodne zajednice najbolje vidi po pitanju nerešavanja pitanja nestalih.
Monstruozni zločini
– Albanske žrtve na KiM se mnogo više uvažavaju nego srpske. Zato je od presudne važnosti da se napravi baza podataka, kao večito svedočanstvo o velikoj nepravdi učinjenoj našem narodu – ističe ona.
Napominje da porodice kidnapovanih i nestalih sa KiM najviše boli surova realnost i već četvrt veka žive u neizvesnosti, zamagljivanju podataka, nemoći i konstantnom bolu.
– Međunarodna zajednica govori da žrtva nema nacionalnost ili veru, ali se u praksi ponaša drugačije. Zato insistiramo da se svi počinjeni ratni zločini nad civilnim stanovništvom tretiraju jednako. Ogroman broj zločina nad Srbima je počinjen naočigled međunarodne misije i snaga bezbednosti na KiM – kaže i dodaje da za srpske žrtve pravde još nema.
Nije realno, navodi Tomanovićeva, očekivati da će zločinci sami sebe istraživati i osuditi, ali izgleda međunarodna zajednica to očekuje, ne nudeći odgovor ni na pitanje ko je odgovoran za zataškavanje zločina, premeštanje grobnica, trgovinu organima kidnapovanih Srba i ostalih.
– Ko je odgovoran za grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava, skrivanja dokumentacije i dokaza o zločinima? Zašto svi arhivi Kfora nisu dostupni i zašto nije istraživao otmice, ilegalna mesta pritvora – pita Verica Tomanović i dodaje da je Unmik znao za trgovinu organima, ali za monstruozne zločine niko nije odgovarao.
Opstrukcija Prištine
Načelnik Odeljenja za nestala lica Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije Ljiljana Krstić kaže da je identifikacija i ekshumacija na KiM prekinuta kada je na čelo privremenih institucija došao Aljbin Kurti. Od tada je, navodi, bilo nekoliko sastanaka bez rezultata, Priština na svaki način opstruira rad, a u mrtvačnici je oko 350 NN posmrtnih ostataka.
– Više od dve godine čekamo da nas pozovu da se obavi identifikacija – navela je i ukazala da je od 2004. kada je formirana Radna grupa do danas rešeno više od 1.800 slučajeva nestalih na prostoru KiM, a još 1.615 osoba Srba i Albanaca se vode kao nestali, objasnila je ona.
Kroz Radnu grupu je, kaže, sačinjena zajednička, konsolidovana lista gde su i Srbi i Albanci i nealbanci poređani po abecedi.
– Napravili smo tabelu preuzetih obaveza po kojoj smo sve ove godine postupali, radili, vršili zajedničke provere terena, ekshumacije. Ali, pre tri godine je sve stalo – ističe ona.
Nema tela, nema zločina
Mirjana Miodrag Božin, predsednica Koordinacije srpskih Udruženja porodica nestalih, poginulih i ubijenih lica na području bivše Jugoslavije, kaže da se i dalje u bivšim jugoslovenskim republikama, kada je reč o srpskim žrtvama, ide logikom “nema tela – nema zločina”.
– Poznate grobnice i grobna mesta se ne ekshumiraju. U mrtvačnicama je oko 4.000 posmrtnih ostataka, u BiH oko 2. 700, u Prištini 400, u Hrvatskoj 900. Ne radi se na identifikaciji uz izgovor da nema poklapanja koštanih i krvnih uzoraka – ističe Božin.
Podseća da je prošlo 33 godine od prvih nestanaka Srba i navodi da se na prostoru SFRJ po evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta još uvek traži 8.750 lica, a od tog broja je 3.700 srpske nacionalnosti.
