U subotu, 20. maja, u Niederucvilu, održani su tradicionalni Majski susreti Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. Emilija i David Ivković dočekali su goste u narodnoj nošnji u duhu naše tradicije uz hleb, so i rakiju. Da daljina nije prepreka za iskreno prijateljstvo i druženje dokaz je i dugogodišnja saradnja sa Literarnim Udruženjem “Zdravko Đekić” iz Štutgarta. Tim povodom uručili smo im zahvalnicu za uspešnu decenijsku saradnju.
Zdravko Lazarević, predsednik Udruželja “Zdravko Đekić”, koji je takođe član i USPŠ, tim povodom je rekao:
– Malo je ovakvih Udruženja u dijaspori gde se toliko truda ulaže za očuvanje ćiriličnog pisma i gde je toliko ljubavi utkano u svako slovo u svaki stih. Dokaz tome je i zbornik “Zaveštanje”, koji se svake godine štampa na ćiriličnom pismu, u kome sam sa svojim radovima zastupljen. Gledajući ovu divnu dečicu, više sam nego siguran da će ovo Udruženje trajati još dugo, dugo…”
Gosti su nam bili i pisci iz Udruženja Sedmica iz Frankfurta, sa kojima imamo izuzetno dobru saradnju kada je u pitanju lepa pisana reč. Svojim prisustvom ulepšali su ovo veče za nezaborav.
S obzirom na to da je maj mesec ljubavi, preovlađivala je ljubavna poezija uz pratnju gitare Dragana Mihailovića. Uz zvuke frule, nošeni nostalgijom i čežnjom za nekim prohujalim vremenima utkanih u poeziju, druženje je trajalo do kasno u noć. Nije izostala ni pesma uz gusle, jednostavno, bio je to još jedan susret koji će se dugo, dugo pamtiti.
Članovi KUD “Karađorđe” iz Berna svojim nastupom u narodnoj nošnji doprineli su da ovo veče bude korak bliže ka korenima našeg postojanja, očuvanju našeg duha i naše kulture.
Snežana Milanović, sekretar USPŠ bila je moderator programa. Zahvalila se svima što su došli i podržali rad i zalaganje za očuvanje našeg identiteta na ovim prostorima, jer Srbija nije samo unutar granica, Srbija je svuda gde se čuje naša pesma, gde se pali slavska sveća i slavi krsna slava, gde se amanet prenosi s kolena na koleno da sačuvamo nešto najsvetlije, a to je naše pismo.
Nasleđe
Mi smo jedini narod u svetu koji ima svoje pismo i zato ne smemo zaboraviti ko smo i odakle smo, dokle nam dosežu koreni, da se ne bi rasuli kao narod, da vremenom vreme ne zatre nam trag.
