Treći put u ovoj godini dobri ljudi iz daleke Australije obradovali su starinu Dušimira Vuksanovića, jedinog žitelja zabitog, siromašnog i raseljenog sela Pačevina na Goliji i višegodišnjeg štićenika našeg Humanitarnog mosta.
Pomoć starima i siromašnima
Nakon 200 australijskih dolara, koliko mu je u januaru ove godine stiglo iz Sidneja i Melburna, Dušimiru je ovih dana uručeno još 500 dolara koje mu je, iz Adelejda u Južnoj Australiji, poslala plemenita B. G. (ime poznato redakciji), koja već godinama pomaže starima, siromašnima i bolesnima u ovom kraju i širom Srbije.
Pošto je Pačevina daleko od Novog Pazara i asfalta, a makadamski put do sela zimi je zaleđen i često neprohodan, ponovo su nam u uručivanju donacije pomogli Dušimirova komšinica Milka Đoković i poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović.
Sa još nekoliko komšija iz susednih sela, humana Milka i njena porodica šlogiranom Dušimiru godinama pomažu da, uprkos sirotinji i teškim bolestima koje mu ugrožavaju život, opstane na surovoj planini. Humanitarac i naš saradnik Hido Muratović uz Dušimira je neprekidno 12 godina. Svojim terenskim vozilom pomogao nam je da lakše stignemo do zabite Pačevine.
– Baš mi je lepo krenulo ove zime za koju sam mislio da će možda biti najteža u mom životu. Zahvaljujući “Vestima” i dobrim ljudima iz naše dijaspore dobio sam donacije koje će mi, ako me zdravlje posluži, omogućiti da spokojnije dočekam proleće. Hvala im beskrajno, donacije iz belog sveta su me spasle, da njih nije bilo umro bih u ovoj pustinji bez ogreva, lekova i hrane – priča Dušimir uz molbu da dobrotvorki B. G. iz Adelejda prenesemo njegovu veliku zahvalnost i najtoplije pozdrave.
Za zdravlje i sreću
– Hvala joj do neba, moliću se za njeno zdravlje i sreću – rekao nam je jedva pokušavajući da sakrije suze ovaj usamljeni i bolesni starac sa Golije.
Starina Dušimir nema porodicu, nema nikakva primanja, čak ni socijalnu pomoć. Živi sam u oronuloj kući i godinama se bori sa moždanim udarima i šlogovima koji su ga tri puta dovodili na ivicu života i smrti. Neverovatnom upornošću i hrabrošću, često ostajući bez lekova i hleba, uspevao je da se izvuče, ali je i danas ostao polušlogiran i sprečen da bilo šta radi i zaradi.
– Da nije bilo komšija iz susednih sela koji me posećuju i donose mi hranu, a potom i čitalaca “Vesti” koji mi iz dijaspore povremeno šalju vredne donacije, ja sigurno danas ne bih bio među živima. Nadam se da će ih Svevišnji pogledati i nagraditi njihovu dobrotu, a meni, bez oskudice i patnje, podariti bar još koju godinu života – dodaje Dušimir i ističe da je uz pomoć komšinice, koja je sa zavejane planine uspela da se probije do Novog Pazara, već obezbedio najpotrebnije lekove i namirnice.
– Bez pomoći dobrih ljudi moj opstanak u zabitoj Pačevini gotovo je nemoguć, pogotovu što mi zdravlje iz dana u dan popušta. Nadam se da me dobrotvori iz Australije i drugih zemalja, gde živi naša dijaspora, neće zaboraviti i da će mi i ubuduće pomagati. Unapred se svima zahvaljujem – poručuje Dušimir.
Teški dani
Kada je prvi put doživeo moždani udar Dušimir je deset dana nepokretan ležao u svojoj kući, a da niko nije znao šta se sa njim dešava, niti da mu pruži čašu vode ili ga povede lekaru. Na izmaku snage našle su ga komšije i u poslednjem trenutku spasle. Još dva puta Dušimir je jednom nogom već bio “na onom svetu”, ali se božjom voljom izvukao iz bezizlaznih situacija.
Umesto televizora šporet
Dobrotvorka B. G. poslala je pisma našoj redakciji i Dušimiru Vuksanoviću kojim ga bodri da se i dalje hrabro bori, a humanitarca Hida Muratovića moli da od njene donacije usamljenom i bolesnom starini kupi televizor, a da ostatak potroši za namirnice i lekove kako bi mogao da se prehrani i leči.
Pošto je Dušimir od svojih komšija nedavno dobio TV, donacija dobrotvorke B. G. dobro će mu doći da obnovi zalihe ogreva, lekova i brašna, a pokušaće i da nabavi novi ili dobro očuvani šporet “smederevac”, jer je postojeći dotrajao i slabo greje. Kada šporet bude stigao u Pačevinu, dobrotvorku B. G. obavestićemo u nekim od narednih tekstova.
