Kad god iz daleke Kanade, gde sa porodicom živi skoro dve decenije, dođe u rodni Novi Pazar, naš čitalac i mnogo puta dokazani dobrotvor Mirza Čolaković poseti po nekoliko štićenika našeg Humanitarnog mosta i lično im uruči vredne donacije.
Tako je bilo i ovog maja, posetu rodnom kraju humani Mirza iskoristio je da najpre obiđe Razu i Seada Vejsilovića, majku i sina izbegle sa Kosova, o čijim nevoljama je čitao u “Vestima” i na portalu Ljudske sudbine, a potom i samohranu majku Bajru Suljević koja 26 godina sama i u podstanarskoj sobici brine o nepokretnoj ćerki Arijeti.
Tekstovi iz “Vesti”
Našao je ovaj plemeniti “Kanađanin” vremena i za posetu Ratki i Slobodanki Đorđević, siromašnoj majci i ćerki iz zabitog sela Cvrnje na Rogozni. Svima je uručio po paket namirnica i pomoć od po 100 evra, ukupno oko 500 evra.
Ovo je samo jedan primer ljudske dobrote i posvećenosti Sandžaklija, rasutih širom sveta, rodnom kraju. Humanitarac i naš saradnik Hido Muratović kaže da mu skoro svakodnevno dolaze ljudi, često sa tekstovima iz “Vesti” i molbom da ih povede do starih, bolesnih i siromašnih u zabitim selima na Goliji, Pešteru i Rogozni.
– Gotovo da nema akcije u “Vestima” koju dobri ljudi iz dijaspore nisu odmah podržali, najsiromašnijima gradimo kuće, kupujemo nameštaj i aparate za domaćinstvo, plaćamo struju, kupujemo ogrev i lekove, nabavljamo namirnice… Mada je kriza u Evropi, zbog korone i rata u Ukrajini, prepolovila broj donatora, pomoć dijaspore ovom kraju još uvek je velika i zlata vredna – naglašava Muratović.
– Konačno je i nas Bog pogledao, nakon godina patnje, teških bolesti, potucanjima po bolnicama, pozajmljivanja za lekove i kiriju, neizvesnosti i borbe za golo preživljavanje sada smo bar delimično zbrinuti i ne strepimo hoćemo li sutra imati za lek ili za doručak. Hvala do neba svima koji su nas se setili i pomogli nam, Bog će pomoći i njima – priča teško bolesna Raza. Ona naglašava da već ima novac za ogrev, da će za koji dan izmiriti dug za struju i zaostalu kiriju, da ni namirnice i lekovi više nisu problem.
– Hvala puno dobrom Mirzi, da nije ovakvih ljudi mene i Arijete danas ne bi ni bilo, verovatno bi stradale zbog gladi, bolesti i studi – priča Bajra Suljević, štićenik Humanitarnog mosta duže od dve decenije, i naglašava da samo za kiriju, struju i komunalije mesečno mora da stvori najmanje 300 evra.
Spas u pravi čas
– Kad god smo u nevolji “Bog nam pošalje” po nekog dobrotvora koji nas spasava i u situacijama kada mislimo da spasa nema, tako je godinama, dobri ljudi iz dijaspore drže nas u životu, Bog im dao sreću i zdravlje. Kupićemo namirnice, lekove za mene i ćerku, za Arijetu i pelene, nešto ćemo odvojiti i za ogrev, vreme je da spremamo drva i mislimo na zimu, bojim se da, kao starim, a bolest uzima sve više maha, za nas dolaze još teški dani, jedina nada su nam dobri ljudi – poručuje ova hrabra samohrana majka.
Kada je humani Mirza stigao na Rogoznu, radost je zakucala i na vrata ubogog kućerka u kome, daleko od Novog Pazara, u zabitom selu Cvrnje, žive starica Ratka Đorđević i njena bolesna ćerka Slobodanka. Njima je, nakon našeg nedavnog ponovnog apela za pomoć, osim donacije dobrotvora iz Kanade, stiglo još 50 franaka, od porodice Rakić iz Ciriha.
Hvala do neba
Dobri ljudi kupili su nam prošlog leta veš-mašinu. Želja nam je da kupimo i novi šporet i kauč, još spavamo na jednom prastarom krevetu i grejemo se dotrajalim šporetom koji užasno dimi i zimi hoće da nas uguši, nadamo se da ćemo se obradovati do jeseni – ističe Ratka i puno se zahvaljuje Mirzi iz Kanade i porodici Rakić iz Ciriha.
Radost za Miloša
Donaciju od 50 franaka porodica Rakić poslala je i usamljenom starcu Milošu Markoviću, žitelju sela Pavlje na padinama Golije, koji sve do prošle godine, dok pomoć nisu počeli da mu šalju naši čitaoci, nije imao ni za hleb. Bolesni Miloš je i sada u velikim nevoljama, jer nikakva primanja nema, a samo za lekove mesečno mu je potrebno od 100 do 200 evra. Osim naših čitalaca Milošu pomažu i retke komšije iz susednih sela koje su još ostale na Goliji.
