Pored Tesline naučne fondacije koju predvodi Nikola Lončar, u organizaciji konferencije učestvovali su Generalni konzulat Srbije u Njujorku sa Mirjanom Živković na čelu i njujorška pravoslavna crkva Sveti Sava, na čelu sa ocem Đokanom Majstorovićem.
Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije, otvorio je konferenciju, a potom je Zvezdana Stojanović Skot, generalni sekretar Fondacije, govorila o prošlim i predstojećim aktivnostima organizacije. Ona je pomenula da je Fondacija organizovala ceremoniju "200 godina od dolaska prvog Srbina u Ameriku", učestvovala u humanitarnim aktivnostima u vreme poplava u Srbiji.
Vilijam o ujaku Nikoli
Publici se predstavio i poslednji Teslin srodnik – Vilijam Terbo. On je objasnio da je njegova majka bila Teslina starija sestra, a da je njegovo prezime skraćena verzija prezimena Trbojević.
Miloš Rastović, član Fondacije, pomenuo je da je Fondacija angažovana u radu na dokumentarnom filmu "Teslini ljudi", reditelja Željka Mirkovića, knjige "200 godina Srba", o najuglednijim Srbima u Americi i Kanadi i mnogim drugim projektima.
Marina Švabić, direktor Fondacije u Srbiji, aktivni član Tesline fondacije, govorila je o aktivnostima Fondacije u Srbiji, a posle uvodnog dela u kome su članovi Fondacije predstavili rad organizacije o Tesli su govorili gosti konferencije.
Među prvim govornicima bio je Tim Iton, koji je uradio prezentaciju filma o Tesli, zatim Majk Paul koji je govorio o Tesli u kineskom školskom sistemu, zatim prof. dr Bernard Karlson, autor knjige "Tesla – izumitelj električne ere", dr Hektor Gevara, dr Filip Boldvin, književnica Maja Herman Sekulić…
Džejn Alkorn, predsednica Teslinog naučnog centra koji je pokrenuo akciju sa Metju Inmanom za otkup Tesline laboratorije Vordenklif na Long Ajlendu, rekla je da Tesla nije bio pravolinijski mislilac, već je dozvoljavao svetu da ga inspiriše.
– Zbog toga i mi danas treba da dozvolimo deci da budu kreativna kao što je on bio. Ne moramo da ih učimo o Tesli, već da budu kreativna kao što je bio on i da budu slobodni mislioci kao što je on bio!
Ona je posebno istakla volontere koji rade pri Teslinoj naučnoj fondaciji i rekla da su o njima pisali lokalni mediji što govori o tome da okolina u kojoj rade sve više prepoznaje i podržava njihov rad.
Biste kao pokloni
Zvezdana Stojanović Skot govorila je kome je Teslina naučna fondacija poklonila Tesline biste – Frenklin institutu u Filadelfiji, gradu Rauveju u Nju Džersiju, gde se naučnika mnogi ljudi i dalje sećaju jer je tamo imao svoju kompaniju. Fondacija je poklonila bistu i Klivlendu, u Ohaju, gde je stajala u parku posvećenom manjinama celog sveta koje žive u ovom gradu, ali je bistu neko ukrao, pa će Fondacija bistu ponovo pokloniti.
U junu će jedna bista biti poklonjena Američkoj ambasadi u Beogradu, a u toku su pregovori sa još nekoliko gradova i škola koje nose njegovo ime, sve radi promocije imena i dela Nikole Tesle. Sve biste uradio je Bojan Mikulić, vajar iz Banjaluke. Fondacija je takođe u kontaktu sa Ujedinjenim nacijama i Uneskom, a svi jedva čekaju 2. jun u Beogradu (jedini dan kad je Tesla bio u Beogradu) i kada će Teslini ljudi imati organizovati okupljanje i 10. jul – Teslin rođendan koji će biti proslavljen u Filadelfiji. U ime Fondacije ona je pozvala sve zainteresovane da se pridruže Fondaciji.
Publici je prikazano nekoliko kraćih filmova – najpre film o otkupu i renoviranju poslednje Tesline laboratorije Vordenklif otkupljene 2013. godine najviše zahvaljujući Džejn Alkorn, a posebno apelu Metju Inmana, strip crtača, koji je uspeo da za malo više od mesec dana angažuje ljude iz celog sveta, i zahvaljujući njima sakupi više od milion dolara i otkupi čuvena laboratorija.
Prikazano je kako su volonteri renovirali celo imanje na kome se nalazi laboratorija, kako je uklonjen otpad, korov, suvišno i zapušteno drveće, sve ono što je ružilo ambijent i škodilo mu. Potom je prikazana cela ceremonija na Long Ajlendu kad je predsednik Srbije Tomislav Nikolić otkrio Teslinu bistu koja je bila pokrivena srpsko-američkom zastavom i od tog dana sada tamo stoji.
Deca Magdalena Frances Njaters, Julian Driebeek i Kdžle Driebeek izvela su kratku jednočinku "Istina o mladosti kazana od strane starosti" koja je posvećena Poli Fotić, devojčici kojoj je Tesla svojevremeno napisao pismo.
– Ovo dečje izvođenje pokazuje zašto je Tesla neophodan u školskom sistemu! – rečeno je na konferenciji.
Kulturni i istorijski značaj
Goste je pozdravila i Mirjana Živković, generalni konzul Republike Srbije u Njujorku, koji je učestvovao u organizovanju memorijalne konferencije. Ona je rekla da je postavljanje Tesline biste u Njujorker hotelu događaj od velikog istorijskog i kulturnog značaja i da će Vlada Republike Srbije nastaviti da podržava i pomaže očuvanje Teslinog lika i dela.
Pioniri
Ešli Redfern Njusvik, direktorka škole Tacondy Academy Charter Scool, i njene kolege govorili su o pozitivnom uticaju na decu koju ima Tesla s obzirom na to da je njihova škola jedna od prvih koja je otvorila vrata našem naučniku. Oni su rekli da je neophodno obrazovati nastavnike koji bi dalje prenosili znanje deci koja bi o naučniku saznavala što više i stvoriti ambijent za takvu nastavu.
