U prošlosti, boza je bila jedno od najpoznatijih osvežavajućih pića u vrelim letnjim danima.
Danas, nove generacije gotovo da ne znaju kakvog je ukusa ovo piće, koje nam je stiglo sa Orijenta, a sve manje je i poslastičara koji ga prave na tradicionalan način.
Omiljeno starinsko bezalkoholno piće nije baš jednostavno napraviti, kako se u narodu kaže. Prosti su sastojci. Dve trećine žutog i jedna belog kukuruznog brašna, voda, šećer i kvasac – otkriva iskusni šabački bozadžija, Dejan Erneki.
Za piće koje se dugo kuva na tihoj vatri, važno je da kukuruzno brašno ne zagori. Stalno se meša, a potom, kad postane gusto poput gline, razblaži vodom.
– Ovo je veslo od pokojnog dede, staro 72 ili 73 godine. Trebalo bi 17 sati na tihoj vatri da se kuva, mada sada imaju ove mašine koje same i kuvaju i mešaju. Ali dobro, i ovo je sad malo lakše. Sećam se kada je moj otac sa pokojnim dedom pravio, morala su dvojica da drže a jedan da meša – kaže Dejan Erneki, poslastičar iz Šapca.
Porodica Erneki u Šabac je stigla iz Dragaša. Svi su poslastičari, čak su i Dejanove sestre udate za poslatičare.
– Ja sam od svoje 13. godine počeo da radim kod oca, u Stojana Novakovića ovde u Šapcu. Nasledio sam to. Imam sad sina od 14 godina, pa ga ja nekako teram i on da nastavi. Bilo bi grehota da ne nastavi ovo, a sa obe starne i majčine i očeve, poslastičari su od pre Drugog svetskog rata – dodaje Dejan.
Gust prirodan sok koji se razblažen i zaslađen hladi u fontani, zbog bogatstva vitamina Be i dobrih bakterija, sve je traženiji, a verne mušterije su i trudnice i dojilje.
– Nama je sjajno što nam je komšija Dejan tu blizu. Boza nam je omiljeno piće u vrelim letnjim danima. S obzirom na to da sam se porodila pre dve nedelje, meni jako prija. I u trudnoći sam je pila i sada dok dojim – napominje jedna Šapčanka.
Oni koji ne vole ovako gust rastvor sa talogom, dodaju limunadu, pa tako dobiju brzalkoholni špricer. Za mnoge Šapčane, osim osveženja, boza je simbol detinjstva, kao i sladoled na točenje kod starih majstora.
