Rizici i štete u vezi sa konzumiranjem alkohola sistematski su procenjivani tokom godina i dobro su dokumentovani, a Svetska zdravstvena organizacija je početkom ovog meseca objavila da “kada je u pitanju konzumacija alkohola, ne postoji sigurna količina koja ne utiče na zdravlje”.
Alkohol je taj koji uzrokuje štetu, a ne piće
Etanol (alkohol) izaziva rak kroz biološke mehanizme, s obzirom na to da se jedinjenje razlaže u telu, što znači da svako piće koje sadrži alkohol, bez obzira na cenu i kvalitet, predstavlja rizik od razvoja raka. A rizik od razvoja raka značajno raste što se alkohol više konzumira.
Međutim, najnoviji dostupni podaci pokazuju da je polovina svih karcinoma koji se pripisuju alkoholu, u Evropskom regionu SZO, uzrokovana “lakim” i “umerenim” konzumiranjem alkohola – odnosno manje od 1,5 litar vina ili manje od 3,5 litara piva ili manje od 450 mililitara alkoholnih pića nedeljno.
Ovaj obrazac konzumiranja alkohola odgovoran je za većinu karcinoma dojke koji se pripisuju konzumaciji alkohola kod žena, pri čemu je najveći broj zabeležen u zemljama Evropske unije. U EU, rak je vodeći uzrok smrti – sa stalno rastućom stopom incidencije – a većina svih smrtnih slučajeva uzrokovanih alkoholom je uzrokovana različitim vrstama raka.
Rizik počinje od prve kapi
Da bi se identifikovao “bezbedan” nivo konzumacije alkohola, naučni dokazi bi morali da pokažu da na određenom nivou i ispod njega ne postoji rizik od bolesti ili povreda povezanih sa konzumiranjem alkohola.
Nov stav SZO, međutim, pojašnjava da trenutno dostupni dokazi ne mogu da ukažu na postojanje praga na kojem se kancerogeni efekti alkohola “uključuju” i počinju da se manifestuju u ljudskom telu, ali i da ne postoje studije koje bi pokazale da potencijalni korisni efekti laganog i umerenog pijenja na kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2 nadmašuju rizik od raka, koji je povezan sa istim nivoima konzumacije alkohola za pojedinačne potrošače.
– Ne možemo da govorimo o takozvanom bezbednom nivou upotrebe alkohola. Nije važno koliko pijete – rizik po zdravlje osobe koja pije počinje od prve kapi bilo kog alkoholnog pića. Jedino što sa sigurnošću možemo da kažemo je da, što više pijete, to je štetnije – ili, drugim rečima, što manje pijete, to je bezbednije – objašnjava dr Karina Fereira-Borhes, v.d. regionalni savetnik za alkohol i nedozvoljene droge u Regionalnoj kancelariji SZO za Evropu.
Uprkos tome, pitanje blagotvornog dejstva alkohola je godinama sporno pitanje u istraživanjima.
– Potencijalni zaštitni efekti konzumiranja alkohola, koji sugerišu neke studije, usko su povezani sa odabranim grupama za poređenje i korišćenim statističkim metodama, i možda ne uzimaju u obzir druge relevantne faktore – pojašnjava dr Jirgen Rehm, član Regionalnog direktora SZO za Evropu Savet za nezarazne bolesti.
Ugroženije siromašno stanovništvo
Na globalnom nivou, evropski region SZO ima najveći nivo konzumacije alkohola i najveći udeo onih koji piju u populaciji. U Evropi je više od 200 miliona ljudi izloženo riziku od razvoja raka, koji se može pripisati alkoholu.
Populacije u nepovoljnom položaju i ranjive populacije imaju veće stope smrti i hospitalizacije uzrokovanih alkoholom, jer su štete od date količine i obrasca pijenja veće za siromašnije osobe koje piju i njihove porodice, nego za bogatije osobe koje piju u bilo kom društvu.
– Iako je dobro poznato da alkohol može da izazove rak, ova činjenica još nije široko poznata javnosti u većini zemalja. Potrebne su nam zdravstvene informativne poruke u vezi sa rakom na etiketama alkoholnih pića, po uzoru na duvanske proizvode. Potrebni su nam osnaženi i obučeni zdravstveni radnici koji će da obaveste svoje pacijente o riziku od alkohola i raka. I potrebna nam je opšta svest o ovoj temi u svim zemljama i zajednicama – dodaje dr Fereira-Borhes.
