Eurostat kaže da su prošle godine građani EU uglavnom bili prilično zadovoljni svojim životom uopšteno.
Nove brojke statističke agencije EU rangiraju Austriju kao najsrećniju zemlju u grupi od 27 država. Austrija je dobila ukupnu ocenu 7,9 od 10 u Eurostatovoj godišnjoj publikaciji svojih pokazatelja kvaliteta života, koja se temelji na anketama sprovedenim u svim državama članicama.
Poljska, Finska i Rumunija zauzele su drugo mesto u podacima sa ocenom 7,7 od 10, dok je na drugom kraju Bugarska imala najnižu ocenu, kao jedina zemlja sa ocenom manjom od šest (5,6) u ukupnom poretku. Na donjem delu lestvice je i Hrvatska kao peta zemlja od kraja po sreći.
Eurostat je rekao da njegova publikacija ima za cilj da uhvati trendove subjektivnog blagostanja evropskih građana, napominjući da su građani EU uglavnom bili prilično zadovoljni svojim životom uopšteno, izveštavajući o proseku od 7,1 bodova od 10.
Rečeno je da činioci poput nivoa obrazovanja, porodične i finansijske stabilnosti utiču na opšte zadovoljstvo ispitanika svojim životima, a ne samo na bogatstvo.
“Zanimljivo je primetiti da su neke zemlje povezane sa niskim nivoima prihoda u nedavnoj prošlosti… poput Rumunije i Poljske, među zemljama u kojima je zadovoljstvo životom najveće, što pokazuje složenost odnosa između subjektivnog blagostanja i ekonomskog blagostanja”, objavio je Eurostat.
Italija, Španija i Francuska, tri najveće ekonomije u EU, sve se kreću oko proseka od 7,1.
Međutim, pokazalo se da je Nemačka jedna od najnesrećnijih zemalja u istraživanju, pobedivši samo Bugarsku, sa ocenom 6,5. U prošlogodišnjim podacima za 2021. postigla je ocenu 7,1.
Iako studija ne ukazuje na uzrok pada opšteg zadovoljstva životom Nemca, čini se da je u skladu sa drugim anketama koje odražavaju pad raspoloženja stanovnika zemlje. Prema odvojenoj anketi koju je prošle nedelje objavio Institut Rajngold u Kelnu, samo 22 odsto Nemaca smatralo se “predanim optimistima”, dok je 29 odsto bilo “umereno zadovoljno”.
Studija je takođe pokazala da je do 20 odsto odraslih preplavljeno depresijom, dok je devet odsto bilo nezainteresovano i povučeno. Čini se da je zabrinutost povezana sa privrednom stagnacijom Nemačke, ratom u Ukrajini i imigracijom.
