Iako smo skloni tome da psima pripisujemo samo pozitivne osobine, istina je da i naši četvoronožni drugari mogu da budu ljuti. Ipak, oni negativne emocije znatno bolje kontrolišu od ljudi.
Istina, pas koji je ljut se veoma retko viđa. Razlog za to verovatno leži u činjenici da su psi uz čoveka hiljadama godina, pa su mnoge stvari koje ih nerviraju, a koje mi najčešće nesvesno činimo, naučili da tolerišu.
Stručnjaci za ponašanje životinja kažu da se kuce najčešće naljute na mališane, i to onda kada ih veoma mala deca u igri vuku za uši ili rep, načine nagli pokret kojim ih uplaše ili udare, bocnu u oko ili žele da ih jašu. Čak i tada, psi će retko odreagovati i ljutnju će pokazati tako što će gledati da se sklone.
U najgorem slučaju će – zalajati. I ovo je još jedan primer koji nam pokazuje da bismo na pse mogli više i češće da se ugledamo. Oni znatno bolje od nas kontrolišu svoje negativne emocije, i što je još važnije, svoje reakcije.
Istraživanje
U istraživanju američkih naučnika iz 2013. godine, utvrđeno je da osobe koje nemaju mnogo iskustva sa psima bolje čitaju njihove facijalne ekspresije od samih vlasnika kuca, i to naročito kada gledaju u fotografije ljutih pasa. Naučnici su ovaj kuriozitet objasnili time što su vlasnici i ljubitelji životinja skloni da njima pripisuju samo pozitivne osobine, i da zanemare čak i vizuelne signale na licu ili telu kojima nam oni pokazuju da im nešto ne godi. Takođe, mnogi ljubitelji i vlasnici pasa i dalje na znaju koliko je bogat psihološki i emocionalni život njihovih mezimaca.
Pas i dete
Naučnici poslednjih decenija tvrde da je pas na mentalnom nivou deteta od dve do dve i po godine, i u tome je ključ razumevanja mentalnih sposobnosti pasa i razvijenosti njihovih emocija. Samo posmatrajte dete tog uzrasta i biće vam mnogo jasnije kako funkcionišu naši psi, tvrde naučnici. Psi već sa četiri do šest meseci osećaju ceo opseg emocija koje su im svojstvene kao vrsti. To znači da će tokom čitavog života osećati spektar emocija dostupan detetu od dve i po godine, a to su: radost, strah, ljutnja, gađenje i – ljubav.
– Primitivne emocije omogućavaju opstanak u životu. Čovek ima šest primarnih emocija: strah, bes, radost, tuga, gađenje i iznenađenje. One postoje i kod životinja. Ovim emocijama treba dodati i ljubav i uživanje. Kod pasa, primarne emocije su one na koje pas odgovara reakcijom ‘prići’, ‘boriti se’ ili ‘pobeći’ – objašnjava dr Marijana Vučinić, profesor na predmetu Ponašanje, dobrobit i zaštita životinja na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.
Retko grizu
Kada je pas ljut, i ako ga poguramo do krajnjih granica njegove tolerancije (koja je ogromna), on će odreagovati ugrizom. Međutim, američki stručnjaci, lekari i veterinari saglasni su u stavu da je fascinantno koliko zapravo retko pas ugrize čoveka. Prema statistici pacijenata urgentnih centara bolnica u SAD (studija iz 2014. godine), zabeleženo je svega 11 ujeda pasa na 10.000 ljudi.
Kada se zna da u SAD svakog dana čak 113 miliona ljudi ima neku vrstu interakcije sa psima (ima kućne ljubimce ili je putem posla povezana sa kucama), procenat ujeda iznosi svega 0,1 odsto. Podaci iz bolnica pokazuju da u čak 99 odsto slučajeva povreda nastala ujedom psa spada u one prve kategorije, odnosno u lakše telesne povrede.
Emocije
Postoje čvrsti naučni dokazi da su psi zaista kadri da osete ljutnju, naročito imajući u vidu da je to jedna od iskonskih, primitivnih emocija koje osećaju i ljudi i životinje. Dokazano je i da je anatomija ljudskog i psećeg mozga veoma slična, kao i da luči iste hemikalije (hormone), kao što su dopamin, serotonin i oksitocin. Tokom vekova i milenijuma kraj čoveka, pas je počeo da pravi i grimase slične ljudskim, kako bismo se bolje razumeli.
Oblici ljutnje
Blaži oblici ljutnje nazivaju se iritacijom ili frustracijom, a onaj ekstremni – besom, ali sve su to varijacije istog osećanja. Ljutnje. Ljutnja priprema telo, uključujući i mozak, za akciju, naročito za napad, tuču. Taj mehanizam je od postanka sveta omogućavao preživljavanje ljudi i životinja. S obzirom na to da nas ljutnja pogađa i na fizičkom planu, ljudi teško mogu da odole da nešto ne polome ili da u nešto ne udare kada su veoma besni. Psi, međutim, najčešće neće ugristi već će glasno lajati, otimati se s povoca, meškoljiti se… kako bi se umirili.
Agresija
Stručnjaci napominju i da ne bi trebalo mešati agresiju i ljutnju, jer je ljutnja emocija, a agresija akcija. Iako ljutnja može biti okidač za agresivno ponašanje, američki eksperti za ponašanje životinja ističu da je čak 80 odsto agresivnih pasa pokazalo neželjeno ponašanje (napalo ili ujelo) kao posledicu straha, a ne ljutnje, piše Pet magazin.
