Stariji ljudi u Velikoj Britaniji koji se osećaju tri godine mlađima nego što zaista jesu imaju manje šanse da umru narednih osam godina u odnosu na one koji se osećaju starijima ili primereno svojim godinama, rezultati su istraživanja.
Endru Steptoe sa departmana za epidemiologiju i javno zdravlje jednog univerziteta iz Londona kaže da postoji više tumačenja ovog fenomena, ali da zapravo još ne postoji argumentovano objašnjenje.
Steptoe je sa svojim saradnicima analizirao više od 6.000 odraslih koji su minimum imali 52 godine. U periodu od 2004. i 2005. istraživači su pitali učesnike kako se osećaju po pitanju svojih godina. Više od dve trećine se osećalo barem tri godine mlađe, dok je četvrtina njih reagovala shodno godinama, a samo pet procenata se osećalo starije nego što jeste (istraživanje JAMA Internal Medicine). Prativši ovu grupu do marta 2013. došlo se do sledećih rezultata – 14% onih koji su rekli da se osećaju mlađe su umrli u odnosu na 19% onih koji su se osećali shodno godinama, i u odnosu na skoro četvrtinu onih koji su se osećali starije nego što zaista jesu.
Steptoe je izjavio da su prvenstveno pomislili da ljudi koji su se osećali starijim pate od nekih bolesti i da je to rezultat veće smrtnosti. Iz tog razloga su uzeli u obzir sve hronične bolesti (kancere, bolesti srca, moždani udar, artrtis, dijabetes i slično), kao i posledice načina života, u vidu pušenja, depresije i kongnitivnih funkcija. Međutim, pored toga nisu otkrili razlog i pronašli vezu zašto je stopa smrtnosti bila manja kod ljudi koji su se osećali mlađe.
Treba reći da se ljudi koji pređu prvu polovinu života generalno osećaju mlađe, u proseku oko devet godina mlađe nego što jesu. Naravno, postoje razne varijacije na ovu temu, jer je jako teško generalno odrediti uzroke i posledice ovakvih osećanja.
Beka R. Levi profesor epidemiologije i psihologije na Jejlu je izjavila da su ovakve studije za percipiranje godina važne i da imaju bitne posledice na zdravlje starijih individua. Pored toga, važno je i za društvo, odnosno da stariji uvide da se proces starenja može gledati i iz pozitivnog ugla.
Ljudi, koji se osećaju starije, manje izlaze napolje, usamljeniji su, manje pokretni i psihički manje aktivni, zaključuje Steptoe.
Na kraju, autori ovog istraživanja kažu da ljudi svakako ne treba da brinu koliko se staro osećaju.
