Ako Sud usvoji Trampovu žalbu da se glasovi pristigli poštom ponište, to bi moglo da preokrene ishod rezultata u Pensilvaniji, a proces bi mogao da se nastavi pred Vrhovnim sudom SAD. Verujem da će i Mičigen, Vinskonsin i Džoržija sigurno na kraju završiti pred Vrhovnim sudom, kaže za Sputnjik analitičar Branko Pavlović.
Iako je odbacio tužbu Donalda Trampa o nelegalnim glasovima, a guverner te države Džoa Bajdena potvrdio za pobednika na predsedničkim izborima u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji, sud je zakazao novo ročište u tom sporu.
Sudija Patrisija Mekalof naložila je obustavljanje svih daljih procesa u vezi sa potvrđivanjem izbornih rezultata u toj državi i zakazala saslušanje koje će biti održano u petak.
Trampova žalba u Pensilvaniji
Trampova kampanja zatražila je postupak „ubrzane žalbe“ nakon odbacivanja tužbe u Pensilvaniji, kojom su zahtevali da se poništi više miliona glasova pristiglih poštom.
Iako je najviže pritužbi bilo u Pensilvaniji, Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka smatra da zakazivanje još jednog saslušanja neće biti od velike pomoći Trampu u finalnom rezultatu, posebno nakon proglašenja zvaničnih pre dva dana.
– Jedino ukoliko bi odluka bila pozitivna po žalbi, zahtevu da se svi glasovi koji su pristigli poštom potpuno zanemare, to bi moglo da preokrene ishod rezultata u Pensilvaniji. Međutim, mislim da su šanse da se tako nešto desi prilično male. Ako se to ipak dogodi, jako je teško da se slično desi i u drugim državama u kojima postoje tužbe, koje su u najvećoj meri već odbačene. Sama Pensilvanija ne može da promeni ishod izbora u ovom trenutku, zato što bi za promenu trebalo da sudovi donesu odluke i u državama, kao što su Džordžija i Arizona – kaže Krstić, koji je i jedan od urednika portala „Američki-izbori.rs“.
Odlaže li se predaja vlasti?
Analitičar Branko Pavlović, međutim, smatra da bi slučaj Pensilvanije mogao da dovede i do odlaganja Bajdenovog preuzimanja vlasti, odnosno, to bi se desilo ukoliko odluka suda u više država dovede u pitanje 270 elektorskih glasova u njegovu korist.
– Ako nema tog broja glasova, onda nastupaju u drugim uslovima predviđene mogućnosti. Zanimljivo je, jer će verovatno veći broj sudskih odluka na kraju ipak završiti pred Vrhovnim sudom SAD. Videćemo kakve će one biti. Mora još da se čeka, još je rano da bi se donosili zaključci, ali verujem da će i Mičigen, Vinskonsin i Džordžija sigurno na kraju završiti pred Vrhovnim sudom – kaže Pavlović.
Rasplet u narednih deset dana
Advokat Andreja Komnenović, član Republikanske partije koji živi u Džordžiji za Sputnjik objašnjava samu proceduru raspleta postizborne krize. On kaže da sve mora da se završi u narednih deset dana, ako Pensilvanija odluku o vertifikaciji ne donese u tom roku, doneće je Vrhovni sud SAD ili Sud Komonvelta Pensilvanija.
– Ako želi, Vrhovni sud SAD može u svakom trenutku da se uključi u proces, ali to ne znači da će odluka nužno završiti na Vrhovnom sudu, kao što se dogodilo 2000. godine. Trampu je potreban neoborivi dokaz velike prevare u ključnim državama, da dobije Džordžiju, u kojoj traje treće ponovljeno prebrojavanje, Viskonsin ili Mičigen, jednu od ove dve države, ali i Pensilvanija bi moga da bude tas na vagi – kaže Komnenović.
On dodaje da će se rešenje svakako naći do 8. decembra, do kada glasovi u svim državama moraju da budu verifikovani, jer 14. decembra glasa elektorski kolegijum.
Pokrenuti dugi procesi u Americi
Milan Krstić podseća da je postibzorna kriza u Americi pokrenula i druge procese čija se atmosfera mogla videti proteklih nedelja i na ulicama. On kaže da atmosera koju su pokrenule eventualne izborne neregularnosti u velikoj meri podseća na 2016. godinu kada su demokrate tvrdile da su izbori neregularni i da je Tramp pobedio zahvaljujući ruskim hakerima.
– To zapravo govori da je polarizacija unutar SAD dosta velika, da dolazi do sve većeg nepoverenja u osnovne temelje demokratije, kao što je izborni proces. Ali ovo je možda i deo kampanjskih aktivnosti Donalda Trampa za naredni izborni ciklus. Ako sudovi ne odluče u njegovu korist, on će mirno predati vlast. Međutim, ta mirna predaja neće podrazumevati i priznanje da je fer izgubio na izborima, već naprotiv , to će biti početak velike kampanje koja će se verovatno voditi do 2024. godine, kada će on ili neko blizak trampističkom pogledu na svet biti kandidat republikanaca – ocenjuje Krstić.
Pripreme za nove izbore
On dodaje da stanovnike Džordžije već u januaru očekuje novi krug izbora, a 2022. stižu izbori za Predstavnički dom Kongresa SAD.
– Svi ovi izbori biće lakši za republikance ukoliko imaju svoje birače koji veruju da ova pobeda Bajdena nije bila fer, birače koji će u svakom trenutku biti spremni da se masovno mobilišu i izađu na biračka mesta. Ovo je dobar način da Tramp svoje biračko telo održi jedinstvenim – ističe Krstić.
Tačka na laži o ruskim hakerima
Komentarišući atmosferu koju diktiraju mediji, on kaže da je scenario sličan aferi sa ruskim hakerima, ali da treba primetiti dve zanimljive činjenice koje govore o tome koliko kadidat republikanaca vešto koristi postizbornu krizu da bi zatvorio prethodnu.
– Tramp je juče pomilovao Majkla Flina, nekadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost koji je upravo zbog kontroverznih pitanja u vezi sa odnosima sa Moskvom morao da podnese ostavku, vrlo brzo nakon što je stupio na dužnost. Prethodno je pomilovao i Rodžera Stouna, jednog od glavnih republikanskih stratega koji je trebalo da ide u zatvor sredinom ove godine. Imajući sve ovo u vidu mislim da će zapravo ova priča biti definitivno završena, bez bilo kakvog sudskog epiloga. Tramp koristi ovu situaciju da potpuno stavi tačku na navode o mešanju Rusa u izbore i to da je je bio u nekoj nedozvoljenoj komunikaciji sa Kremljom – zaključuje Krstić.
Tramp se u međuvremenu obratio na saslušanju pred Senatom Pensilvanije o masovnoj krađi u toj državi, navodeći da ima dokaze koji potvrđuju njegovu pobedu.
On je rekao da ima sve dokaze o krađi i da je samo potrebno da njegove argumente sasluša neki sudija koji bi bio neutralan.
