Vladimir Mandić iz Beograda je ispričao za Potrošački savetnik kako su mu, navodno, radnici benzinske stanice sipali više goriva nego što je moguće natočiti u njegov automobil.
– Otišao sam na Eko pumpu u Borči i rekao da napune do vrha. Na kasi su mi naplatili devet hiljada i nešto dinara. Kada sam se vratio s kase do kola, komšija me je upozorio da su mi naplatili 58,95 litara – kaže on.
Vladimir tvrdi da u njegov automobil Dacia Logan ne može da stane 59 litara goriva. Pokazao nam je uputstvo za upotrebu koje je dobio uz automobil i u njemu zaista piše da je "korisna zapremina rezervoara 50 litara otprilike".
Na osnovu ovoga bi moglo da se zaključi da su na Eko pumpi Vladimiru naplatili skoro devet litara goriva više nego što može da stane u rezervoar njegovog automobila. Na Vladimirovu reklamaciju, iz Eko Srbije, koja upravlja Eko benzinskim stanicama u Srbiji, su tvrdili da u njegov automobil može da stane 59 litara.
– Svaki rezervoar automobila, pored deklarisane zapremine tanka, može u dovodni cevovod da primi dodatnu količinu goriva, takozvani "odušak", što je verovatno bio slučaj i prilikom ovog utakanja – stoji u odgovoru Eko Srbije.
I od proizvođača automobila smo dobili potvrdu da u Vladimirov Logan može da stane 59 litara, ukoliko se napuni i dovodni cevovod.
Negativan odgovor inspekcija
Vladimir je odlučio da se obrati tržišnoj inspekciji, međutim, neprijatna situacija na pumpi se dogodila u subotu.
– Ali, tržišna inspekcija ne radi subotom i nedeljom, što je nonsens, u ovoj državi pre 20 godina ste mogli da pozovete tržišnu inspekciju u pola doba dana i noći da utvrdi da li vas je prodavac ili ugostitelj prevario ili nije – kaže Vladimir.
Odgovor tržišne inspekcije na Mandićevu prijavu stigao je posle 11 dana i u njemu piše: "Navodi iz Vaše prijave nisu potvrđeni".
Vladimir je, i pored ovoga, bio uveren da na benzinskoj pumpi nije tačno izmereno gorivo koje mu je natočeno. Svi oni koji posumnjaju u tačnost merenja mogu da se obrate Direkciji za mere i dragocene metale koja, po prijavi, vrši vanrednu kontrolu merila u upotrebi. Posle provere točionog mesta na Eko pumpi u Borči na kome je Vladimir napunio rezervoar, Direkcija je ustanovila da su "rezultati ispitivanja u granicama dozvoljenih grešaka, odnosno, to točeće mesto daje pouzdane rezultate merenja".
Iz Direkcije za mere su nam, na primeru jednog točećeg mesta na Eko pumpi na Novom Beogradu, demonstrirali kako izgleda kontrola merila. Kako objašnjava inspektor Direkcije Nenad Milisavljević, kontrola se vrši u pokretnoj laboratoriji pomoću etalon posuda.
– Zadajemo određenu litražu i sipamo preko automata za tečna goriva. Na primer, 10 litara i etalon posuda mora da pokaže da je to 10 litara sa previđenom dozvoljenom greškom – objašnjava Milisavljević.
Etalon posuda je pokazala 9,96 litara ili grešku od 0,4 procenta i inspektor je konstatovao da ova sprava meri tačno.
– Dozvoljene greške za navedeni tip sprava za tečna goriva je plus, minus 0,5% od zadate zapremine – kaže inspektor Milisavljević.
To znači da Direkcija smatra tačnim merilo koje, na 1.000 litara naftnih derivata, potrošaču "zakine" pet litara. Zanimljivo je da proizvođači čiji su aparati za merenje tečnog goriva odobreni u Srbiji, u svetu prodaju merila koja su preciznija i imaju grešku od 0,25 do 0.3%, ali ovakvi aparati nisu odobreni kod nas i ne prodaju se na domaćem tržištu.
I pored izveštaja inspekcije Vladimir Mandić je ostao nepoverljiv, pa je odlučio da napravi mali test. U auto servisu pored Eko pumpe u Borči potpuno je ispraznio rezervoar. Potom smo automobil dogurali do benzinske pumpe i Vladimir je rekao radniku da natoči gorivo do vrha. Ispostavljen mu je račun za 50,07 litara, što je oko 8,9 litara goriva manje nego što su mu prošlog puta, navodno, natočili kad je u vozilu bilo više goriva nego sada.
Problem je u tome što, u slučajevima kao što je Vladimirov, nadležne institucije mogu samo da utvrde eventualne nepravilnosti na benzinskoj pumpi, ali ne i da preduzmu nešto što će direktno koristiti potrošačku koji je slučaj prijavio.
Iz Direkcije za mere i dragocene metale naveli su da inspektor može privremeno da zabrani upotrebu neispravnog merila, a kazna za ovaj prekršaj pravnom licu kreće se od 10.000 do 1.000.000 dinara, ali "lice ovlašćeno za vršenje metrološkog nadzora nije nadležno da benzinskoj pumpi naloži nadoknadu štete potrošaču".
Nadoknadu štete potrošač može da potraži samo na sudu ili pred Sudom časti Privredne komore. Vladimir Mandić je, nakon svega, odlučio da pokrene postupak protiv ,,Eko Srbije“ pred Sudom časti. Ovaj sud je dobrovoljan što znači da izriče mere koje su uglavnom etičkog karaktera i mogu se izreći samo članovima komore.
Pumpe moraju da omoguće proveru tačnosti merila
Zanimljivo je da je Sud časti već odlučivao o slučaju sličnom Vladimirovom. Naime, ovaj sud je 2006. godine oglasio krivom benzinsku pumpu čiji su radnici, kako stoji u odluci Suda, "utočili u vozilo oštećenog veću količinu gasa od količine koja prema zapremini boce, po atestu, može da stane".
Prema odluci suda, trgovac je kriv jer "na svojoj gasnoj pumpi nije imao menzuru-etalon za proveru istočene količine goriva-gasa, te da je na taj način onemogućio oštećenog da izvrši proveru stvarno utočene količine gasa".
Novi zakon o zaštiti potrošača propisuje kaznu u iznosu od trista hiljada do dva miliona dinara za trgovca koji potrošaču ne omogući da proveri tačnost merenja. Međutim, potrošač od ovoga neće imati direktnu korist, jer čak i kada inspekcijski organi izreknu kaznu, ne mogu da nalože trgovcu da obešteti kupca.
Pored toga, ostaje pitanje kako će se, formulacija iz novog zakona "omogući proveru tačnosti merenja" tumačiti. Da li će državni organi sprovoditi tu odredbu, ili će odlučiti da je ignorišu. Za sada ni jedna pumpa koju smo proveravali ne nudi mogućnost provere tačnosti točenja.
