Da li Ukrajina sme da napada Rusiju?

EPA/Yuri Kochetkov

Prema međunarodnom pravu, onaj ko je napadnut u ratu, može da se brani. Međutim, zapadni saveznici zahtevaju da Ukrajina koristi samo svoje oružje za kontranapade na agresorsku Rusiju.

Dok ruska vojska masovno i neprestano napada civilne ciljeve u Ukrajini raketama i bespilotnim letelicama, u Nemačkoj se vodi rasprava o tome da li i kako Ukrajina sme da napada ciljeve u Rusiji. Povod za to bila je izjava ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da se rat postupno vraća u Rusiju.

Tokom vikenda su dve bespilotne letelice dospele do Moskve gde su načinile manju štetu. Zelenski je potom izjavio da su napadi na vojne ciljeve i simbolički centar Rusije “neizbežan, prirodan i apsolutno pošten proces”. U utorak uveče (1. avgust) dogodio se još jedan napad dronovima na Moskvu.

Da li Ukrajina sme da napada ciljeve na ruskoj teritoriji?

Prema međunarodnom ratnom pravu, napadnuta država može da se brani. „U datim okolnostima, kada postoji ruski napad preko granice, Ukrajina ima pravo da se brani“, objašnjava američki profesor prava i bivši diplomata Dejvid Šefer, koji predaje na Univerzitetu Arizona u državi Vašington. „Ovo pravo podrazumeva vojne napade na rusku teritoriju kako bi se odvratili, sprečili ili zaustavili akti agresije.“

Ti napadi takođe mogu da se odvijaju i duboko u pozadini, i nisu ograničeni na neposrednu liniju fronta. No, napadi na civilno stanovništvo nisu dozvoljeni. Ali, međunarodnim pravom su pokriveni napadi na teritorije pod ruskom okupacijom kao što je poluostrvo Krim, koje pravno pripada Ukrajini, isto kao i na brodove ruske ratne mornarice u Crnom moru.

Kojim oružjem Ukrajina sme da napada ciljeve u Rusiji?

U načelu je dozvoljena upotreba svih odgovarajućih oružja, dronova, raketa, aviona, krstarećih projektila. Međutim, postoje politički sporazumi između ukrajinskog rukovodstva i savezničkih država da se ne koristi oružje zapadne proizvodnje za napade duboko u pozadini. Članice NATO strahuju da bi Rusija mogla to da iskoristi kao izgovor za dalju eskalaciju rata.

Šef američkog generalštaba Mark Majli rekao je u maju da postoji jasan dogovor da američko oružje neće biti korišćeno na ruskoj teritoriji. „Ovo je ukrajinski rat. To nije rat između Sjedinjenih Država i Rusije, nije rat između NATO i Rusije. Ovo je rat između Rusije i Ukrajine. Mi podržavamo i opremamo, pomažemo, savetujemo i obučavamo, ali ovo nije naš direktan sukob s Rusijom.“

Dokle sežu ograničenja u korišćenju zapadnog oružja?

Crvenu liniju koju su povukle SAD druge države tumače drugačije. Britanija i Francuska spremne su da snabdeju Ukrajinu krstarećim projektilima koji mogu da prodru duboko u rusku teritoriju kako bi napali ruske vojne baze za snabdevanje i kasarne. „Odlučili smo da isporučimo nove projektile koji će Ukrajini omogućiti dubinski udar“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron na samitu NATO početkom jula.

Domet artiljerije koju Ukrajina sada dobija od zapadnih zemalja postupno se povećavao. Artiljerija dugog dometa napada položaji ruske vojske i aerodrome s kojih se ispaljuju rakete. Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Oleksii Makeijev traži da i Berlin isporuči krstareće rakete, ali nemački ministar odbrane Boris Pistorijus to za sada odbija.

Da li će države koje snabdevaju oružjem postati “učesnice u ratu”?

U međunarodnom ratnom pravu nije sasvim jasno gde je prag na kojem država postaje strana u ratu. Mnogi stručnjaci smatraju da isporuka oružja i municije samo pomaže Ukrajini u samoodbrani. Zbog toga države koje to isporučuju ne ulaze aktivno u rat. Međutim, sporno je da li obuka ukrajinskih vojnika za baratanje zapadnim oružjem već predstavlja aktivno učešće u ratu.

No, kada bi države koje Ukrajini dobavljaju oružja imale direktan uticaj na korišćenje dalekometnog oružja i odabir ciljeva u Rusiji, one bi, prema mišljenju mnogih pravnih stručnjaka, zajedno sa Ukrajinom aktivno ostvarivale „kolektivno pravo na samoodbranu“ i time učestvovale u ratu. Isto važi i u slučaju da SAD, Poljska ili bilo koja druga država pošalje svoje jedinice na front, ili da dođe do intervencija vazduhoplovnih snaga zapadnih zemalja.

Šta to znači biti “učesnik rata”?

Rusija već sada mnoge zemlje NATO koje isporučuju oružje Ukrajini smatra učesnicama u ratu. Pre više od godinu dana portparol Kremlja Dmtrij Peskov rekao je o pomagačima Ukrajine sledeće: „To su neprijateljske države, jer ono što one rade je vođenje rata.“

Ruski političari više puta su pretili da bi Rusija mogla da bude prisiljena da upotrebi nuklearno oružje kako bi se odbranila od Zapada. Rusko rukovodstvo bi rat moglo dodatno da eskalira i napadom na zemlje koje Ukrajinui snabdevaju oružjem. Taj scenario Zapad po svaku cenu želi da izbegne.

Kako na sve to gleda Evropska unija?

Na pitanje DW, portparolka Evropske komisije Nabila Masrali izjavila je da nije poznato da li su dronovi oboreni u blizini Moskve zaista doleteli iz Ukrajine. Izjave Rusije, kaže, nisu verodostojne. „Rusija ne bi trebalo da koristi te incidente kao još jedan razlog za eskalaciju svog nezakonitog i varvarskog napada na Ukrajinu i njen narod“, rekla je Masrali u Briselu.

Ona je osim toga dodala da je jasno da Ukrajina ima svako pravo na samoodbranu, i da je dogovoreno da se oružje koje finansira Evropska komisija koristi isključivo za samoodbranu.