Ako bismo hteli da budemo potpuno precizni, onda bismo morali da utvrdimo da apsolutnu nulu – temperaturu koja je nešto niža od -273 stepena celzijusa – nije moguće dostići, iako su naučnici uspeli da proizvedu laboratorijske uslove i temperaturu koja je svega nekoliko milijarditih delova stepena viša od nje.
S obzirom na to da temperatura materije zapravo označava energiju kretanja atoma od kojih je ta materija sačinjena, čini se logičnim do kada je temperatura nula to znači da svaka materija mora da bude čvrsto zamrznuta. Pa ipak, to nije tačno – makar ne pri običnim atmosferskim pritiscima.
Helijum prelazi iz gasovitog u tečno stanje na svega nekoliko stepeni iznad apsolutne nule i ostaje tečan ma koliko temperatura nastavila da opada. To je zbog toga što su veze među atomima helijuma toliko slabe da je čak i najmanja količina kvantnomehaničkog podrhtavanja, koje je prisutno i na najnižim temperaturama, dovoljna da ih razbije. Tek pod određenim pritiskom, moguće je prisiliti atome helijuma da pređu u čvrsto stanje.
