Da li su u sledećem talasu kovida prva na udaru deca?

EPA

U ovom talasu deca zaražena koronavirusom razvijaju sve teže kliničke slike, neka završe i na respiratoru. Imunolog dr Srđa Janković navodi da su u najvećem riziku deca sa hroničnim oboljenjima, neurološkim smetnjama i imunodeficijentna deca, ali i da više od polovine sve dece koja su lečena u intenzivnoj nezi zbog kovida nisu prethodno imala vidljive faktore rizika.

Doktor Srđa Janković, imunolog iz Tiršove je gostujući na RTS naveo da su u povećanom riziku pre svega gojazna deca, zatim ona koja imaju dijabetes, hematološko-onkološka oboljenja, neurološka oboljenja i imunodeficijentna deca.

– Takva deca jesu više ugrožena ako dobiju kovid, ali isto tako moram da kažem da se ta predispozicija ne vidi uvek, da i dete koje je na oko potpuno zdravo bilo do tog trenutka, može da dobije, srećom retko, ali može da dobije i težu kliničku sliku kovida – navodi on.

Statistike u svetu kažu da negde oko polovine, pa i više od polovine sve dece koja budu lečena u intezivnoj nezi zbog kovida nisu prethodno imala vidljive faktore rizika.

– Tako da sa jedne strane – da, naravno da treba brinuti o onima koji imaju faktore rizika više. S druge strane, treba znati da svako dete i svaka odrasla osoba ima neki rizik teže kliničke slike ako dobije kovid. To jeste razlog zašto zagovaramo i vakcinaciju između ostalog i dece iako nisu možda primarno rizična grupa – objašnjava Janković.

Kaže da verovatno ispod jedan odsto dece dobija težu kliničku sliku kako u Evropi tako i u svetu.

– Možda svako stoto dete teže oboli u proseku, ali svako stoto dete od veoma zarazne bolesti koja zarazi veliki broj dece nije mali broj, pogotovo ne kada imamo epidemijske talase, tako da je potrebna zaštita dece svim merama, pa i vakcinacijom i to ostaje nešto što i te kako ima smisla, nešto što i te kako zagovaramo – ističe Janković.

Da li deca pate od postkovida?

Na pitanje – da li deca pate od postkovida i kakvi su simptomi, odgovara da mu njegovo iskustvo u Tiršovoj i iskustvo njegovih kolega pokazuje da ima dece koja pate od postkovida.

– Da umirim sa jedne strane roditelje – to ne mora biti uvek teško stanje, ali može biti stanje koje traje nekoliko meseci i koje je mučno i za dete i za roditelje – sa produženim temperaturama, malaksalošću i nekim drugim tegobama koje viđamo, naravno ne kod većine već kod manjine dece koja su preležala kovid – navodi on.

Ali i ta manjina naravno, kaže Janković, uopšte nije zanemarljiv broj dece, niti uopšte decu možemo da gledamo samo kroz broj – svako dete želimo da zaštitimo.

– Tako da odgovor je – da. Postkovid sindrom kod dece može da bude vrlo mučan problem, a kod jednog malog, ali značajnog broja može da dođe čak i do opasnih komplikacija u vidu zapaljenskog sindroma koji se leči na intezivnoj nezi i koji čak može i život da ugrozi – objašnjava Janković.