Nedavno istraživanje pokazalo je da poklanjanje previše igračaka deci može da rezultira suprotnim efektom – ona zapravo mogu da budu manje srećna.
Istraživači dečjeg razvoja Kler Lerner tvrdi da što više dete ima igračaka, manje se igra. Previše igračaka može da ometa, što dovodi do gubitka koncentracije potrebne za “učenje”.
Sa ovim je saglasan i Majkl Malon, profesor na Univerzitetu u Sinsinatiju. Njegovo istraživanje pokazalo je da manje i bolje igračke dovode do povećanja deljenja i saradnje, dve vredne životne veštine. Previše igračaka podstiče samačku igru, a istovremeno izaziva osećaj neproduktivnog preopterećenja.
Šta to znači za roditelje? Nema potrebe za stresom kako bi se nabavile sve igračke koje dete želi. Provesti vreme sa svojom decom daleko je vrednije.
Istraživanjem 3.000 dece uzrasta od tri do pet godina na Univerzitetu Oksford, utvrđeno je da dečji akademski uspeh više zavisi od domaćeg okruženja i uključivanja roditelja od igračaka ili elektronskih uređaja koje im poklanjaju.
Oni koji su imali manje igračaka i bili bez elektronskih uređaja, poput tableta, i mobilnih telefona, ali su imali roditelje koji su sa njima provodili više vremena, bolje su se snašli u školi i na mnogim područjima društvenog i emocionalnog razvoja, ukazujući na to da je pažnja roditelja bolja od bilo koje igračke ili ekrana.
Istraživači su otkrili da se zahvalnost i velikodušnost povećavaju kada se umesto predmeta poklanja iskustvo. Tomas Gilovič, profesor psihologije na Univerzitetu Kornel, sproveo je mnogo studija tokom deset godina i ustanovio da sreća proizlazi iz iskustava, a ne stvari.
Sreća proizašla iz iskustva iz detinjstva mnogo je značajnija od instant uzbuđenja zbog igračaka. Davanje iskustava koja uključuju provođenje vremena zajedno, umesto davanja igračaka donosi veću i dugotrajniju radost.
Poruka roditeljima je da ne budu u stresu zbog broja igračaka koje dete ima ili želi, usredsredite se na stvaranje sećanja.
