Iran, traži hitnu akciju kako bi se zaustavio pad, dok arapski šeici smatraju da za takvu odluku treba sačekati još tri meseca.
Grupa najmoćnijih ministara zaduženih za sektor nafte okupiće se uskoro u Beču kako bi doneli jednu od najvažnijih odluka, koja bi mogla da utiče na još krhku svetsku ekonomiju – da li da smanje proizvodnju sirove nafte i odbrane cenu od oko 100 dolara za barel ili da "otovore čep" uoči zime u zemljama sa najvećom potrošnjom crnog zlata, piše britanski Telegraf.
Nagli pad cene sirove nafte, razotkrio je duboke podele među članicama Opeka, uoči poslednjeg godišnjeg sastanaka, gde se odlučuje koliko će se nafte proizvoditi.
Neke članice, među kojima je Iran, traže hitnu akciju kako bi se zaustavio pad cene, dok arapski šeici smatraju da treba sačekati još tri meseca do odluke da smanje proizvodnju, prvi put od decembra 2008. godine.
Šta god da odluče, nafta ostaje žila kucavica globalne ekonomije zbog svog direktnog uticaja na inflaciju.
Cena nafte tipa "brent" od 115 dolara za barel u junu, opala je za dvadeset odsto.
U najvećem svetskom potrošaču nafte, SAD, cena "crnog zlata" u jednom trenutku prošle nedelje pala je ispod psihološke vrednosti od 90 dolara za barel, što je stvorilo bojazan da bi mnogi američki proizvođači uljnih škriljaca mogli da bankrotiraju, ocenjuje britanski list.
Nafta iz uljnih škriljaca, čija cena proizvodnje dostiže 80 dolara za barel, izazvala je energetsku revoluciju u SAD i preti da ugrozi dominantan položaj bliskoistočnih proizvođača.
Ipak, trenutni nivo cena približava se granici, ispod koje takva nafta postaje neprofitabilna.
Svi pogledi su sada uprti u Opek, koji kontroliše 60 odsto svetskih rezervi nafte i oko trećine dnevnih potreba.
Grupa sa sedištem u Beču može da kroji svetsku cenu nafte isto kao što centralne banke kontrolišu valute.
Dok su cene od preko 100 dolara za barel gurale njihove ekonomije napred, članice Opeka su tokom protekle decenije uspevale da održe koheziju grupe.
Sastanak koji će se održati sledećeg meseca čini se da će biti najnapetiji od arapskog proleća 2010. sa šiitskim Iranom i Irakom spremnim da se suprotstave Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
