“Da li Šmit postaje diktator?”

EPA-EFE/Fehim Demir

Pretnjama o upotrebi bonskih ovlašćenja Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit želi da poveća pritisak na Republiku Srpsku i Milorada Dodika, ali i da upozori one koji razumeju težnju Srpske da povrati oduzeta ovlašćenja, da se drže po strani, ocenjuje nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović.

Povodom sve češćih najava Šmita o mogućoj primeni “bonskih ovlašćenja”, Jovanović kaže da su ona korišćena i ranije “bez velikog ustezanja” uglavnom ostećujući entitete i jačajući centralne organe u BiH, ali veruje da će zapad ovog puta dobro razmisliti o njihovoj eventualnoj primeni.

Kako kaže, zapad više nije u moći kao pre 20 godina kada su se Pedi Ešdaun i drugi zvaničnici ponašali “kao rimski osvajači nad pokorenim narodom i radili šta su hteli”.

– Sada je odnos snaga osetljiviji, nije se radikalno promenio, ali jeste dovoljno da niko više ne može da smatra da ima potpuno slobodne ruke u rešavanju problema. Ovo može da bude i “bura u čaši vode” i da se pređe na jedino moguće i ispravno, a to je da se stiša rečnik, uklone pretnje i povedu razgovori o tome šta je neophodno za uspešno funkcionisanje zajedničke države – kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, Šmit izjavama o bonskim ovlašćenjima stavlja do znanja da je došao u BiH u trenutku kada zapad prelazi na “arogantnu ofanzivu” prema svojim glavnim rivalima što se, kako navodi, videlo kada je odbijen predlog Rusije i Kine u SB UN, a sa željom da što brže “sanira” situaciju na Zapadnom Balkanu koji smatra isključivo svojom interesnom sferom.

– U tom smislu su i ove najave. Poslat je čovek (Šmit) čvrste ruke, ofanzivnog stava koji najavljuje famozna bonska ovlašćenja koja nisu ništa drugo nego “disciplinovanje maloletnika od strane vaspitača” – kaže Jovanović.

Smatra da će realizacija Šmitovih pretnji zavisiti od razvoja situacije uz ocenu da bi eventualna primena bonskih ovlašćenja značila da Šmit postaje “diktator” koji u cilju smirivanja situacije donosi dekrete kojima može da zamrzne sadašnju situaciju u BiH i otvori prostor za druge forme nametanja političke volje Srbima u BiH i njihovom rukovodstvu.

Jovanović primećuje da je meta napada i pretnji, pre svega, Dodik jer Zapad, kako kaže, smatra da bi njegovim uklanjanjem mogli da reše problem, ali da slabo procenjuju da potrebu za ispravljanjem nepravde ne oseća samo Dodik već da je duboko usađena u svakom Srbinu u BiH.

Podseća da kriza u BiH izazvana pokušajem da se Republici Srpskoj ospori vlasništvo nad zemljištem i šumama , a to je, upozorava Jovanović, zadiranje u osnovno pravo na punu autonomiju Srba na teritoriji na kojoj žive.

– Preigrali su se kada su to tražili, a posle su Tužilaštvo i sudovi nastavili da rade u korist većinskog, bošnjačkog naroda. Svi Bošnjaci osumnjičeni za ratne zločine brane se sa slobode, dok drugi idu u zatvor i pre podizanja optužnice, a te stvari “bodu oču” – kaže Jovanović.

Podseća i na prisustvo stranih sudija u Ustavnom sudu BiH koji, kako kaže, sa predstavnicima bošnjačkog naroda uvek mogu da nadglasavaju druga dva naroda.

– To nije izraz demokratije i pošteno tumačenje Dejtonskog sporazuma, to je podvaljivanje, a Dodik samo traži da se ispravi nepravda koja se digla do neba – navodi Jovanović.

Dodaje da se u pretnjama Dodiku u prvi plan godinama ističe navodna optužba za korupciju, a da je cilj da se podigne neraspoloženje u glasačkom telu u Srpskoj i ojača položaj nekih delova opozicije.

– To su igre ”podeli, pa vladaj”, ali to ne ide tako lako jer je mnogo razloga da Srbi u BIH ostanu ujedinjeni nego da budu razjedinjeni – kaže Jovanović.

Smatra i da zapad, koji od početka favorizuje bošnjačku stranu, nema mnogo izbora, sem da se drži slova Dejtonskog sporazuma koji je napravio dva noseća stuba u BiH, dva entiteta sa punim ovlašćenjima i sa tri konstitutivna naroda.

– Ako se sa tim počne igrati, kao što se počelo, onda nema lepe budućnosti u BiH – zaključuje Jovanović.